Гламочић је оценио да Србија пролази кроз сложене тржишне околности и да пољопривредници осећају терет тих промена, али да држава има јасан план како да одговори на изазове и очува домаћу производњу.
Министар је најавио увођење јаснијих правила у обележавању порекла производа, како би потрошачи у продавницама и сами пољопривредници тачно знали шта је домаће, а шта увозно.
Према његовим речима, биће уведено јасно обележје за производе од меса произведене у Србији, како би се видело да је производ потекао од наше стоке и да је обрађен у домаћим капацитетима.
Гламочић је, говорећи о подршци за ратарство и сточарство, нагласио да ће подстицаји за ратаре бити исплаћивани у два наврата – пред пролећну и пред јесењу сетву, што ће пољопривредницима олакшати планирање и набавку основних инпута.
Осим директне подршке, биће доступни и кредити са субвенционисаном каматом који ће бити најповољнији на тржишту и прилагођени динамици сетве, објаснио је министар.
Он је рекао да пролетерска правила у којима су сви добијали исто, без обзира на улагања, више неће постојати јер она нису допринела развоју пољопривреде, те да ће више добијати они који више раде и имају већа улагања у производњу, наводећи као пример системе за наводњавање, противградне мреже и интензивну производњу.
Мала газдинства ће остати у фокусу државне подршке. За најмања газдинства биће поједностављене обавезе приликом правдања трошкова, док ће већа морати да документују свако коришћење средстава, како би се избегле злоупотребе које су постојале претходних година, прецизирао је Гламочић.
Он је најавио да ће од 30. јануара, након усвајања Уредбе о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју за 2026. годину на седници Владе, почети исплата додатних 100.000 динара за краве првотелке свим пољопривредним произвођачима који су се пријавили на јавни позив за квалитетне приплодне краве у 2025. години.
Како је објаснио, неће бити расписан нови јавни позив за ову меру, већ ће се исплата вршити аутоматски.
Гламочић је говорио и о промени односа трговинских ланаца према домаћим произвођачима, истичући да ће Србија први пут увести Закон о непоштеним трговачким праксама, на сличан начин као Европска унија.
До сада је било случајева да пољопривредни производи стоје у маркетима, пропадају или се враћају произвођачима на њихов терет, рекао је он и додао да ће то сада бити јасно регулисано законом.
Гламочић је посебно нагласио краће рокове плаћања, наводећи да ће за кварљиве производе рок исплате износити 30 дана, а за остале 60, док је до сада било случајева да се плаћа и након четири месеца.
Министар је, уз осврт на тржиште млека, подсетио на то да Србија није дефицитарна држава, већ да има већи извоз од увоза, прецизирајући да наша земља извози 13.000 тона млека и млечних производа више него што увози.
Како је указао, није проблем у порасту увоза, већ у паду откупних цена у Европској унији и вишковима који се по нижим ценама пласирају на тржиштима где је Србија иначе јака, што утиче и на наше произвођаче.
Ово је тржишни изазов на који Србија не може једноставно да одговори административним мерама, већ управо кроз подршку производњи и уређење тржишта, поручио је Гламочић.
Он је закључио да држава неће напустити пољопривреднике и да је циљ да се обезбеди стабилна и одржива производња, поштен однос на тржишту, јасно обележавање домаћих производа и подршка газдинствима која заиста раде.