Ђедовић Хандановић је оценила да држава мора да доноси одлуке у области енергетике брзо, али и пажљиво, јер такве одлуке могу да имају последице у наредним деценијама.
Србија није, нити ће бити камен спотицања у трансакцији, рекла је она, указавши и на то да су компаније Гаспром њефт и МОЛ добиле кратак рок од 10 дана да заврше преговоре о купопродаји НИС-а, што ће на крају морати да одобри америчка администрација.
Министарка је навела да су у питању важне теме и да се све стране труде да заштите сопствене интересе, при чему је за нас најважније да смо у овој ситуацији, уз нестабилности на Блиском истоку, успели да сачувамо сигурност снабдевања, наставак рада рафинерије и да грађани нису осетили никакве последице.
Ђедовић Хандановић је истакла да паралелно трају разговори Србије са МОЛ-ом, у којима је циљ проналазак обострано прихватљивих решења, оценивши да ти разговори добро напредују.
Она је на питање због чега је објављен јавни позив америчким компанијама за исказивање интереса за учешће у изградњи реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, подсетила на то да Србија и САД од марта 2025. године имају стратешко партнерство у области енергетике.
То је једини споразум о стратешкој сарадњи који Србија и САД имају у неком сектору и у оквиру тог споразума је Радна група, коју чине представници Владе Србије, припремила позив америчким компанијама да искажу интересовање за учешће у избору партнера у пројекту, објаснила је министарка.
Она је додала да постоје јасне процедуре како се може реализовати овај пројекат, који је од стратешког значаја за регионалну енергетску безбедност.
Према њеним речима, деценијама се говорило о реверзибилној хидроелектрани Ђердап 3, која би била велико складиште електричне енергије, а у наредним фазама донеће се одлука о капацитету од 1.200 до 2.400 МW.
Морамо да тражимо нове изворе енергије у ери електричне енергије у којој већ сада живимо, објаснила је Ђедовић Хандановић, уз напомену да се Србија налази у првој фази нуклеарног програма, у оквиру које ће бити потребно још минимум годину дана за доношење одлуке о одабиру технологије.
То су одлуке које имају последице за наредних 40 или 50 година и не могу да се донети преко ноћи и захтевају дугорочно планирање, закључила је министарка.