Ђедовић Хандановић је, поводом Годишњег извештаја о имплементацији за 2025. годину, који објављује Секретаријат Енергетске заједнице, истакла да је Србија прва на Западном Балкану усагласила свој законодавни оквир у сектору електричне енергије.
Ми смо наш задатак урадили, а који је и део Реформске агенде, односно Плана раста ЕУ. Ово је први пут да земља која није чланица ЕУ испуњава услове да се споји са њеним тржиштем електричне енергије и сада је у току процес верификације, који спроводе европске институције, истакла је министарка.
Она је изразила наду да ће тај процес бити брз, јер, како је навела, чим буде завршен, ми можемо да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са тржиштем Мађарске, као првог суседа, са којим имамо и заједничку берзу, у коју је укључена и Словенија.
Министарка је нагласила да бити део енергетског тржишта ЕУ за Србију значи вишеструке користи – оне се односе на бржу трговину и размену електричне енергије, одрживост тржишта, приступ бољим ценама, али и на већу енергетску сигурност у случају да дође до одређених изазова или прекида у снабдевању у суседним земљама, да можемо брже да реагујемо.
Она је подсетила на то да је недавно усвојен и сет нових закона у области нафте, гаса и обавезних резерви, чиме је настављен процес усклађивања са регулативом ЕУ и нагласила да ће Србија наставити да повећава своје резерве енергената.
За последње две године, значајно смо повећали наше обавезне резерве нафте и нафтних деривата, које су достигле 44 дана прошлогодишњег увоза, а само залихе евро дизела повећане су 72 одсто. Добра припремљеност и резерве нафтних деривата омогућили су да наши грађани не осете никакве несташице и дају нам додатну сигурност у тешкој ситуацији с којом се суочавамо као последица санкција НИС-у, рекла је Ђедовић Хандановић.
Једна од главних тема на данашњем Министарском састанку Енергетске заједнице у Бечу била је и почетак примене Механизма прекограничног усклађивања цена угљеника (CBAM).
Европска комисија је објавила предлог измена Уредбе CBAM, који од почетка 2026. тек треба да прође процедуру усвајања у институцијама ЕУ.
Ове промене обухватају и нека питања које је Србија покретала у протекле две године да би се добила правичнија правила и за српске извознике у ЕУ. Промењен је начин обрачуна за емисиони фактор за производњу електричне енергије, тако што ће се уважавати укупан национални производни микс, чиме се трошкови CBAM умањују за око 40 одсто.
Ђедовић Хандановић је рекла да ће ова промена, заједно са још неким предложеним, умањити и негативне последице CBAM на инвестиције у ОИЕ.
Ми смо и у најповољнијој позицији када се посматра и спајање тржишта и овај напредак омогућава закључивање билатералног Меморандума о споразумевању са Европском комисијом, у коме би се утврдили адекватни услови и рокови за изузеће од примене CBAM, укључујући и прогрес у примени инструмената цене емисије угљеника, нагласила је министарка.
У претходних годину дана, Србија је повећала просечну усклађеност у свим областима које извештај мери са 55 на 63 одсто. То је најбољи резултат у региону Западног Балкана, а други укупно, после Молдавије, и изнад је просека свих уговорних страна, који ове године износи 53 одсто.
Најбоље резултате од посматраних области Србија бележи у области декарбонизације, где је ове године додатно побољшала свој резултат и са 83 одсто је водећа међу свим уговорним странама у Енергетској заједници.
Делегацију Србије на састанку Министарског савета Енергетске заједнице у Бечу чинили су Јована Јоксимовић, помоћник министра рударства и енергетике за међународну сарадњу, европске интеграције и управљање пројектима, и Радош Попадић, помоћник министра за сектор електроенергетике.