Ђедовић Хандановић, која на скупу у организацији Међународне агенције за атомску енергију (IAEA) и Француске, учествује као изасланик председника Републике Александра Вучића, истакла је да се енергетика планира деценијама унапред и захтева храбре одлуке данас за наредних 50 година.
Министарка је навела да нам је потребно више електричне енергије за развој наше економије, нових технологија, вештачке интелигенције, а то значи да нам је потребна и нуклеарна електрана до 2040. године да бисмо остварили наше циљеве и подржали привредни раст и развој.
Она је напоменула да је Србија новајлија у нуклеарном свету, јер се деценијама ослањала на угаљ и хидроенергију, подсетивши на то да је пре 18 месеци наша земља одлучила да промени тај приступ, при чему је укинула забрану коришћења нуклеарне енергије.
Сада смо у фази 1 развоја нуклеарног програма, у складу са смерницама IAEA. Србија је на раскрсници на којој се доносе одлуке које ће обликовати наш енергетски сектор у наредним деценијама, а наши инвестициони планови до 2030. и 2035. године предвиђају нуклеарну енергију као један од стубова развоја нашег енергетског сектора, рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је указала на то да је циљ да се фаза 1 заврши до средине 2027. године, што значи да имамо све информације потребне за доношење информисане одлуке о нуклеарном програму.
Према њеним речима, до 2032. године требало би да, у смислу наших институционалних, регулаторних и стручних капацитета, имамо довољно капацитета за избор технологије и улазак у процес изградње, тако да око 2040. можемо имати нуклеарну електрану на мрежи.
Ђедовић Хандановић је нагласила важност нове рунде техничке сарадње са IAEA, где ће агенција пружати подршку, између осталог, кроз програме стипендија и обука, јачање регулаторних капацитета, развој безбедносних стандарда.
Министарка је најавила и да ће ускоро у Србију доћи висока делегација француске компаније EDF, са којом би требало да буде потписано писмо о намерама за наставак сарадње у фази 1 развоја нуклеарног програма и израду додатне четири студије које се тичу људских ресурса, анализе законодавног оквира и јавног мњења.
Она је учествовала и на панелу који је модерирао француски министар за Европу и спољне послове Жан-Ноел Баро, а панелисти су били и генерални секретар Организације за економску сарадњу и развој (OECD) Матијас Корман, председник Афричке комисије за нуклеарну енергију (AFKONE) Гаспар Лијоко Мбојо, председник Кинеске националне нуклеарне корпорације (CNNC) Јанфенг Шен и председник, генерални директор Француске електропривреде (EDF) Бернар Фонтана, извршни саветник у Westinghouse Electric Company Жак Беснаину и председник Групе европских општина са нуклеарним постројењима (GMF) и градоначелник Борселе Гербен Дајкстерхуис.
Нуклеарни самит се одржава у конгресном центру La Seine Musicale, отворио га је председник Француске Емануел Макрон, а уз министарку Ђедовић Хандановић обратили су се и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, премијер Словачке Роберт Фицо, премијер Грчке Кирјакос Мицотакис, председник Руанде Пол Кагаме, генерални директор IAEA Рафаел Мариано Гроси и бројни званичници више од 30 земаља.