Подаци на Мапи РегМПРР, која пружа свеобухватну слику развоја домаће економије, показују да су реализатори подстицаја регионалног развоја у првом полугодишту ове године реализовали подстицајна средства у укупном износу од 108,2 милијарде динара, при чему се 96,7 милијарди динара или 89,3 одсто односи на бесповратна средства.
Према намени улагања 90,6 одсто укупно реализованих подстицаја (98 милијарди динара) усмерено је у: подстицање пољопривреде (39,5 милијарди динара), образовање, науку, културу и спорт (22,1 милијарда динара), подстицање производње (18,2 милијарде динара), саобраћајну инфраструктуру (6,8 милијарди динара), научноистраживачки рад, истраживање и развој (4,4 милијарде динара), подстицање извоза (3,6 милијарди динара), као и у подстицање запошљавања (3,4 милијарде динара).
У поређењу са првим полугодиштем претходне године, највећи раст улагања забележен је у подстицању производње и научноистраживачког рада, истраживања и развоја.
Значајни део укупно реализованих подстицаја усмерен је пољопривредним газдинствима – 39,3 милијарде динара, што је 36,3 одсто, затим привреди и то: привредним друштвима и предузетницима 33,3 милијарде динара, што је 30,8 одсто, институцијама из области образовања и науке 21,6 милијарди динара, што је 19,9 одсто и јединицама локалне самоуправе 8,2 милијарде динара, што је 7,5 одсто.
Улагање државе и њених институција у развој привреде и непрофитног сектора, односно подстицаји регионалног развоја, представљени су на Мапи РегМПРР према намени, корисницима и реализаторима, као и врсти финансијског подстицаја и територијалном усмеравању средстава.
На Мапи РегМПРР подаци о подстицајима су интегрисани са подацима из других регистара у надлежности Агенције за привредне регистре, као и подацима преузетим од других државних органа и организација.
Наиме, приказани су кључни подаци о привреди и непрофитном сектору, укључујући податке о структури, задужености, неликвидности и финансијским перформансама, као и основни демографски и економски подаци (површина, број становника, просечна зарада, БДП, број запослених и незапослених и слично).
Сви подаци доступни су у табеларном и графичком облику, на српском и енглеском језику, укупно и по територијалном принципу, за текућу и претходне три године.
Мапа РегМПРР представља значајан извор информација за све који планирају инвестиције или се баве питањима регионалног развоја у Републици Србији.
Пре доношења одлуке о улагању у конкретну територију, инвеститорима је важно да стекну увид у постојећи ниво привредног развоја, као и у развојне потенцијале тог подручја (степен развијености општине, број становника, квалификациона структура незапослених и слично).
Истовремено, информације доступне кроз ову мапу могу бити од велике користи институцијама и актерима регионалног развоја при планирању и доношењу одлука о подстицајним улагањима.
Крајњи циљ ових активности је смањење регионалних неравнотежа, јачање локалне економије и унапређење конкурентности привреде на одређеном подручју.
Сви подаци објављени на Мапи РегМПРР доступни су корисницима без накнаде и могу се претражити и преузети по територијалним нивоима (Република Србија, региони, области и општине), наводи се у саопштењу.