Вучић је, представљајући нове мере државе у корист грађана Србије, у присуству првог потпредседника Владе и министра финансија Синише Малог и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александре Софронијевић, истакао да је идеја да простом пријавом, без компликованих процедура и у дигиталној форми држава евидентира све објекте и одлучује о власништву.
Он је објаснио да ће грађани подносити електронску пријаву, након чега ће у року од 60 дана објекат бити легализован, односно уписано право својине, наводећи да ће поступак спроводити Агенција за просторно планирање и урбанизам у сарадњи са катастром у свакој општини у Србији.
Према његовим речима, законом о легализацији уредиће се тржиште некретнина, а грађани ће добити право да располажу својом имовином.
Наиме, како је предочио, грађани ће моћи легално да се прикључе на инфраструктуру, да поднесу захтев за реконструкцију, санацију и доградњу, да легално наслеђују некретнине које су сада нелегалне.
Вучић је напоменуо и да ће кредити бити повољнији јер се уписане непокретности могу користити за хипотеку, а станови ће постати јефтинији јер ће некретнине које су сада нелегалне бити део уређеног тржишта.
Он је нагласио да држава не одговара за техничке ствари, за употребне дозволе тих објеката, већ одговара за упис права својине.
Председник је, говорећи о градовима, указао на то да ће највиша цена легализације бити у Београду, и то у централним градским зонама попут Теразија и Кнез Михаилове улице, где ће износити 1.000 евра.
У градовима који заједно са околним насељима имају више од 100.000 становника према последњем попису, као што су Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Суботица, Лесковац, Крушевац, Нови Пазар, Зрењанин, Панчево, Краљево, Ваљево, Смедерево и Врање, трошкови легализације у урбаним зонама износиће од 100 до 500 евра.
У сеоским подручјима тих јединица локалне самоуправе, максимална цена легализације биће 100 евра, прецизирао је он.
Вучић је додао да ће у градовима са између 50.000 и 100.000 становника, као што су Сомбор, Кикинда, Лозница и други, максимална цена легализације у централним градским зонама износити до 300 евра, док су у сеоским и приградским насељима, укључујући и све помоћне објекте, предвиђени трошкови од 100 до 150 евра.
Према његовим речима, ове цене за легализацију не односе се на објекте који се користе у комерцијалне сврхе.
Он је посебно истакао да се новим законом такође ставља тачка на нелегалну градњу у Србији и да ће убудуће нелегални објекти постати власништво државе.
Постоје, како је рекао, само два основна услова за које олакшана легализација објеката не важи, а то су објекти који су грађени на туђем земљишту, као и објекти грађени на заштићеном подручју.
Ти објекти ће најчешће постати власништво државе, осим ако се налазе на површини која је важна за експроприацију за неки важан државни објекат, у том случају се руше, објаснио је председник.
Истовремено, Вучић је најавио да ће од 1. октобра плате запослених у здравству и просвети бити увећане за пет одсто, док је повећање пензија планирано од 1. децембра, и то у износу од 12,2 одсто.
Такође, како је додао, од 1. јануара 2026. године предвиђено је и ванредно повећање минималне зараде од 10,1 одсто, чиме ће кумулативно повећање минималца премашити 30 одсто.
Софронијевић је поновила да ће грађани у Србији по први пут имати могућност да дигиталним путем упишу своје непокретности и тиме стекну право својине.
Реч је о централизованом и дигитализованом поступку који омогућава да велики број грађана, који већ користе своје непокретности, буду уписани као власници, нагласила је министарка.
Она је истакла да су процене да ће највећи број фактичких корисника бити препознат као стварни власник, што држава први пут може да оствари захваљујући укрштању података из различитих дигиталних база.
Зашто једна електронска пријава? Зато што ће она садржати податке из више званичних евиденција, а њиховим укрштањем са подацима које грађани доставе, добићемо брз, једноставан и финансијски приступачан поступак уписа права својине, прецизирала је Софронијевић.
Према њеним речима, упис права својине представља правно питање и држава не улази у техничке аспекте, попут исправности документације или изведених радова, јер не може преузимати улогу инвеститора.
Она је подсетила на то да су идентичне одредбе већ донеле Грчка, Италија, Шпанија и Турска.
Размотрили смо и уставни основ за доношење овог закона. Он се темељи на члановима 58 и 135 Устава Републике Србије, који Републици дају право да уређује имовинско-правне односе, просторно планирање, али и да штити природна, културна и друга добра, навела је Софронијевић.
Она је додала да ће новим законом посебна пажња бити посвећена заштити природних и културних добара, уз напомену да предложеним решењем неће бити награђени они који су обманули купце или државу.
Врло често у већим градовима инвеститори изграде станове, продају их и потом нестану. Држава је водила рачуна о тим случајевима приликом доношења нових мера. Купци таквих станова неће бити оштећени. Уколико инвеститор није доступан или је непознат, грађани ће моћи, уз плаћање предвиђене накнаде, да остваре упис права својине на свом стану, објаснила је министарка.
Када је реч о инвеститорима који су познати држави, а који су градили без потребних дозвола, Софронијевић је нагласила да могу да плате трошкове у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта, уколико то нису учинили у редовној процедури.