Мали је, након седнице Социјално-економског савета у Палати Србија, нагласио да је то редовно повећање минималне зараде које ће уследити након ванредног повећања од 1. октобра ове године, када ће минималац бити повећан на 500 евра.
Он је нагласио да су то важне вести за грађане који примају најнижу зараду, а којих је све мање, с обзиром на то да је пре десетак година 350.000 људи примало минималац, а данас их је приближно 90.000.
Први потпредседник Владе је оценио да је то и даље велики број и да се због тога наставља рад на повећавању зарада из месеца у месец, напоменувши да је у нашој земљи по први пут забележен раст од 37 одсто кумулативно за само 12 месеци.
Мали је рекао да је та одлука део обећања које је раније дато грађанима Србије, и најавио да ће до краја 2027. године, односно почетком 2028. године, минимална зарада износити 650 евра, што је део плана „Скок у будућност – Србија 2027“.
Он је указао на то да је минимална зарада и мотор раста просечне зараде, па се у наредном периоду очекује убрзани раст и просечне зараде, уз подсећање на то да је од 1. јануара ове године минимална зарада повећана 13,7 одсто, да ће бити ванредно повећана од октобра за 9,4 одсто и након тога у јануару следеће године за 10,1 одсто.
Први потпредседник Владе је нагласио да се водило рачуна и о интересима послодаваца, јер се, поред тога што се унапређује животни стандард радника, мора водити рачуна и о одрживости пословања и конкурентности наше привреде.
Имајући то у виду, од 1. јануара 2026. године биће повећан неопорезиви део дохотка за исти проценат колико кумулативно износи редовно и ванредно повећање минималне зараде – 20,4 одсто, чиме ће нови неопорезиви износ бити 34.221 динар, прецизирао је Мали и додао да се на тај начин наставља тренд смањења фискалног оптерећења на зараде.
Према његовим речима, 2018. године оптерећење на зараде износило је 63 одсто, док је данас 59,9 одсто, а од 1. јануара ће износити 59,7 одсто, при чему ће оптерећење минималне зараде остати на нивоу од 55,6 одсто.
Мали је навео да ове мере шаљу јасну поруку послодавцима, којима се излази у сусрет смањењем фискалних обавеза и стварањем повољнијег пословног амбијента, а поред тога, уводи се систем е-боловања, како би се ефикасније контролисао и тај сегмент који је годинама био изазов за домаћу привреду.
Први потпредседник Владе је изразио уверење да ће, у сарадњи са Унијом послодаваца и кроз додатне реформе, наставити да се гради конкурентнији и стабилнији привредни амбијент.
Он је подсетио на то да је испуњен захтев синдиката да минималном зарадом буде покривена минимална потрошачка корпа, уз напомену да ће покривеност износити 111,4 одсто, а да је захтев синдиката и да се иде даље ка просечној потрошачкој корпи.
Мали је истакао да економске мере које су ступиле на снагу 1. септембра, након чега су снижене цене у супермаркетима, као и одлуке у вези минималне зараде, показују решеност Владе да се бори за бољи живот грађана Србије.
Према његовим речима, просечна зарада у јуну ове године износила је приближно 920 евра, а у децембру ове године премашиће хиљаду евра.
Такође, од 1. децембра пензије ће бити повећане најмање 12 одсто, што је, када се погледају сви економски параметри, далеко изнад нивоа инфлације, указао је први потпредседник Владе.
Циљ је, како је навео, да наредне године уследи још бржи раст како би се надокнадило пропуштено време и како би се повећањем животног стандарда утицало на то да се повећа БДП и да Србија, први пут у историји, пређе ниво од 100 милијарди евра БДП-а.
Мали је изразио захвалност синдикатима и послодавцима, као и министарки за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милици Ђурђевић Стаменковски, и најавио наставак разговора о важним темама које су везане за права запослених и за грађане.
Ђурђевић Стаменковски је указала на то да Влада Србије има обавезу да води рачуна о уравнотеженом приступу, уважавајући интересе и послодаваца и радника, јер се само на тај начин може очувати економска стабилност и социјални мир.
Министарка је рекла да је грађанима обећано да ће од 1. јануара 2026. године доћи до повећања минималне цене рада, које би према предлогу Владе Србије износило 10,1 одсто, односно 371 динар по радном сату.
Председница УГС „Независност“ Чеданка Андрић истакла је да је интерес радника једина синдикална политика којом се тај синдикат руководио, уз оцену да минималну зараду треба да исплаћују само предузећа која имају проблеме у пословању.
Заменик члана Самосталног синдиката Србије и генерални секретар синдиката Слађан Бобић истакао је да тај синдикат сматра да је ванредно повећање минималне зараде од 1. октобра ове године добра мера, али да је захтев синдиката да минимална зарада износи минимално 70.000 динара.
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић рекао је да Унија редовно спроводи анкету која је показала да отприлике 67,68 одсто послодаваца сматра да треба повећати минималну зараду, уз одређене напоре Владе да не буду само послодавци ти који ће имати веће трошкове.
Према његовим речима, послодавци сваке године имају исте захтеве, а то је да се степен повећавања минималне зараде заснива на повећању бруто домаћег производа за наредну годину и степену инфлације.