Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије, навео да ће бити снижене цене 80 одсто производа који се свакодневно купују.
Као што је председник Србије Александар Вучић већ најавио, ово је само део пакета економских мера које су усмерене ка томе да повећамо животни стандард грађана Србије, рекао је први потпредседник Владе.
Он је најавио да се већ у октобру или новембру очекује доношење сета закона који ће системски решити утицај раста цена намирница на раст инфлације.
Први потпредседник Владе је указао на то да је у земљама које су примениле сличне мере, као што су Румунија и Мађарска, дошло до раста промета и самим тим и веће наплате ПДВ-а, тако да нема разлога за бригу што се тиче утицаја ових мера на буџет Србије.
Мали је изразио уверење у то да ће се ово значајно одразити на буџет сваког домаћинства и да се очекује снижење цена у просеку од 10, 15, 20 одсто, додавши да се не ради само о неколико производа, већ о целом асортиману намирница које сви свакодневно купујемо.
Он је навео да разговори са трговинским ланцима, дистрибутерима и велепродавцима нису били лаки, али да је била видна спремност да се ова мера заједнички спроведе, објаснивши да ће њену примену контролисати тржишна инспекција.
Према његовим речима, паралелно са мером ограничења маржи, уводи се и мера смањења каматних стопа на потрошачке кредите на максималних 7,5 одсто.
Мали је најавио да ће Банка поштанска штедионица понудити потрошачке кредите са каматом од 5,99 одсто, док ће камата на стамбене кредите бити снижена за 0,5 одсто, подсетивши и на кредите за младе, помоћу којих су многи млади до 35 година са учешћем од један одсто већ дошли до своје прве некретнине.
То су све огромне уштеде за дугорочне кредите. Покушавамо да повећамо вредност зарада, нагласио је он и додао да је у припреми уредба о субвенцијама за рачуне за струју за пензионере и за социјално угрожене, чиме држава показује да брине о овим категоријама становништва.
Он је подсетио и на то да ће у октобру бити ванредно повећана минимална зарада на 500 евра, а у току су преговори о износу редовног повећања од 1. јануара 2026. године, где је циљ да она достигне 550 евра.
То се све уклапа у динамику плана да до краја 2027. године дођемо до износа од 650 евра за минималну зараду, напоменуо је Мали.
Како је истакао, 2010. године минимална зарада је износила приближно 15.700 динара, а тај параметар је битан јер утиче и на укупан просек зарада у Србији који је сада приближно 920 евра, са циљем да у децембру ове године достигне износ од 1.000 евра.
Расту просечна и минимална зарада, пензије ће додатно расти од 1. децембра, а када све то саберете расте животни стандард, који сада, кроз ограничење маржи и цео пакет економских мера, додатно подржавамо, истакао је први потпредседник Владе.
Он је рекао да политичка нестабилност има негативан утицај на економију, на прилив страних директних инвестиција, наплату пореза, долазак туриста, али да ће држава већим радом превазићи све у наредним месецима, како бисмо се вратили на прошлогодишње стопе раста када је Србија била трећа најбрже растућа економија у Европи.
Рекордно ниска незапосленост и рекордно висока запосленост, ниво јавног дуга који је под контролом и који даје стабилност, показују да је српска економија на добрим основама и ако наставимо тако посвећено, тако ће бити и надаље, закључио је први потпредседник Владе.