Министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије Бранко Ружић представио је данас Нацрт измена и допуна Закона о инспекцијском надзору, чији је циљ да се додатно унапреди ефикасност инспекција, а одговорна привреда растерети трошкова које намећу сувишне контроле.
П:
О:
Читај ми
Новим законским решењима до ефикаснијег инспекцијског надзора
Београд,
16. октобар 2018.
Ружић је, отварајући јавну расправу о поменутом нацрту у хотелу "Метропол", коју је организовало Министарство државне управе и локалне самоуправе, уз подршку Амбасаде Краљевине Норвешке и НАЛЕД-а, навео да ће највећа новина бити увођење института "субјект од поверења".
Он је објаснио да је предвиђено да сви они привредни субјекти који имају позитивну историју пословања могу да очекују да најмање четири године не буду предмет инспекцијског надзора, уз обавезу да спроводе самопроцењивање свог рада.
Измене и допуне које предлажемо надоградња су постојећих законских решења увођењем нових, реформских, која су на линији превенције, процене ризика и јачања поверења између инспекција и привреде, истакао је министар.
Према његовим речима, кључна реч је поверење, јер ће компаније са добром историјом пословања убудуће чешће обављати самопровере уместо да буду предмет надзора инспектора.
Ружић је рекао да је статус „субјекта од поверења“ намењен предузећима која су се доказала високим стандардима пословања и поштовањем прописа, што ће у пракси значити да их најмање четири године инспекције неће посећивати у редовним контролама, али ће ти привредни субјекти бити дужни да обављају самопровере и инспекцијама достављају извештаје о резултатима.
Предложено је, како је рекао, да примена овог института почне две године након усвајања закона, јер је потребно време да се примене методе и инструменти за процену ризика у оквиру платформе е-Инспектор, као и да се, на основу процене ризика, створи база података о „доброј“ и „лошој“ привреди.
За оне који можда овај нови институт виде као начин за злоупотребу, важно је да знају да статус "субјекта од поверења" може бити и одузет и то трајно, поручио је министар.
Ружић је навео да законске измене предвиђају и институт споразума о признању прекршаја, за чију је примену НАЛЕД припремио смернице, али и могућност да предузећа сама пријаве да су у прекршају и да, уз подршку инспектора, исправе неусаглашености и тако избегну казну.
Министар је истакао да посебан квалитет реформе рада инспекција јесте чињеница да се тесно сарађује са привредом, њиховим пословним удружењима и представницима 41 инспекције.
Заједно смо радили и на имплементацији закона, при чему смо, након пуне две године примене закона, припремили нацрт којим ћемо направити корак даље у реформи инспекцијских служби, нагласио је министар.
Он је изазио захвалност и НАЛЕД-у и Амбасади Норвешке који су кроз пројекат "Јачање инспекцијског, управног и управно-судског надзора над инспекцијским надзором", заједно са Министарством и Координационом комисијом Владе Србије за инспекцијски надзор, радили на припреми Нацрта закона.
Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад истакао је да су инспекције неопходне за функционисање владавине права и ефикасност економије, као и да употреба информационих технологија и сарадња инспекција дају боље резултате, уз мањи трошак.
Нови закон сврстава Србију међу земље са модернијим приступом инспекцијама, а то су „меки контакт“ и контрола заснована на анализи ризика, чиме се олакшава живот привреди, која послује у складу са законом, а отежава компанијама које послују мимо прописа, објаснио је Бјорнстад.
Потпредседник УО НАЛЕД-а Горан Ковачевић рекао је да привреда подржава нове институте у закону, који ће растеретити компаније које поштују прописе и омогућити да инспекције усмере већи део активности на откривање нерегистрованих субјеката.
Он је нагласио да подаци Јединице за подршку Координационој комисији за инспекцијски надзор показују да је у последњих годину дана обављено више од 12.000 надзора над фирмама за које се сумњало да су нерегистроване, што се потврдило у чак 30 одсто случајева.
Такође, НАЛЕД-ова студија о сивој економији у 2017. проценила је да је удео нерегистрованих фирми у укупном броју привредних субјеката у Србији 17 одсто, односно 68.500, што је бар три пута више у односу на земље с којима смо се упоређивали, навео је Ковачевић.
Према његовим речима, већини инспекцијских органа недостаје кадар и због тога је важно да се њихови ограничени ресурси ефикасније користе и усмере на проблем нелојалне конкуренције, као и да се континуирано јачају људски и технички капацитети инспекција.
-
Београд/Скопље, 23. јун 2026.Сарадња кључна за напредак јавних управа земаља Западног Балкана
-
Београд/Минск, 23. јун 2026.Подстицај даљем јачању сарадње са Белорусијом
-
Београд, 23. јун 2026.Велики значај политичког дијалога и стратешког партнерства са...
-
Београд, 22. јун 2026.Професионална јавна управа један од темеља напретка Србије ка ЕУ
-
Београд/Минск, 22. јун 2026.Значајан простор за даље јачање економске сарадње са Белорусијом
-
Београд, 22. јун 2026.Сарадња међу државама од кључног значаја у условима глобалних...
-
Фрушка гора, 22. јун 2026.Економско оснаживање жена добробит за читаво друштво
-
Београд, 22. јун 2026.Нова гасна електрана у Нишу за већу енергетску стабилност Србије
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Србија остаје чврсто посвећена принципима мултилатерализма
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Нове могућности за сарадњу Србије са земљама Латинске Америке и...