П:
О:
Читај ми
Чиста животна средина пресудна за здравље људи
Београд,
25. јун 2018.
Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван упозорио је данас на то да сваке године у нашој земљи умре приближно 6.000 људи услед компликација које су изазване респираторним болестима, које имају везе са квалитетом ваздуха.
Триван је на конференцији "Спровођење европског процеса животне средине и здравља у Републици Србији" поручио да је животна средина пресудан фактор за здравље људи, те да, водећи рачуна о животној средини, водимо рачуна о здрављу становништва.
Животна средина и здравље грађана Србије немају алтернативу. Све оно што Министарство заштите животне средине чини у последњих годину дана има за циљ да се нашим грађанима побољша квалитет живота, објаснио је он.
Приоритети Министарства су, како је навео, квалитет ваздуха, али и проналажење опасног отпада по Србији.
Према његовим речима, прве првостепене пресуде које су донешене говоре у прилог томе да се сада у нашој земљи за злочине према животној средини, што је уједно и злочин према здрављу, одговара и иде у затвор.
Министар је указао на то да ће измене Закона о заштити животне средине довести до значајних промена у појединим секторима управљања животном средином, уз напомену да је завршена јавна расправа о закону о климатским променама, који би требало да буде усвојен до краја године.
Верујем да ће тај закон бити најважнији који ће наш парламент донети, због тога што ће све секторске политике морати да се уклопе у питања заштите животне средине, рекао је Триван.
Државни секретар Министарства здравља Владимир Ђукић нагласио је да је јавно здравље увек било у центру интересовања тог министарства, и додао да је Србија од 188 земаља на свету на 80 месту по томе колико средина утиче на здравље људи.
Држава, како је подвукао, има обавезу да здравље људи буде на вишем нивоу, а да животна средина буде у фокусу интересовања, не само Министарства здравља, већ и свих других министарстава.
Наша обавеза је да имплементирамо повељу Светске здравствене организације "Здравље 2020. године", у којој је предочено да здравље мора да буде у свим политикама, објаснио је државни секретар.
Он је указао на то да досадашње активности у Министарству здравља обећавају да ће наредни период обележити много бољи резултати у заштити здравља и превенцији, него што је раније био случај.
Животна средина подједнако је важна као и најмодернија медицинска технологија за здравље људи. Имплементирана у свакодневну клиничку праксу здравства Србије биће сигурно важна и за враћање превентивне медицине на место које јој припада, поручио је Ђукић.
Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад навео је да су животна средина и здравље вишесекторска питања, упозоривши на то да је загађење животне средине највећа претња за човечанство.
Он је рекао да Норвешка негује културу чисте воде, те да индустријски отпад не схвата као ризик, већ као нешто што се може користити као извор енергије.
На састанку, који је окупио представнике свих релевантних сектора и заинтересованих страна у овој области, било је речи о томе како да се подстакне међусекторски приступ у решавању приоритетних питања.
Учешће међународних партнера на овом скупу створило је прилику за размену информација о националним приоритетима и тренутним потребама, као и за истраживања могућности прикупљања средстава.
Тим поводом је представљена и студија случаја о процени утицаја загађења ваздуха на здравље у Србији, коју су спровели национални стручњаци у сарадњи са Европским центром за животну средину и здравље Светске здравствене организације.
Животна средина и здравље грађана Србије немају алтернативу. Све оно што Министарство заштите животне средине чини у последњих годину дана има за циљ да се нашим грађанима побољша квалитет живота, објаснио је он.
Приоритети Министарства су, како је навео, квалитет ваздуха, али и проналажење опасног отпада по Србији.
Према његовим речима, прве првостепене пресуде које су донешене говоре у прилог томе да се сада у нашој земљи за злочине према животној средини, што је уједно и злочин према здрављу, одговара и иде у затвор.
Министар је указао на то да ће измене Закона о заштити животне средине довести до значајних промена у појединим секторима управљања животном средином, уз напомену да је завршена јавна расправа о закону о климатским променама, који би требало да буде усвојен до краја године.
Верујем да ће тај закон бити најважнији који ће наш парламент донети, због тога што ће све секторске политике морати да се уклопе у питања заштите животне средине, рекао је Триван.
Државни секретар Министарства здравља Владимир Ђукић нагласио је да је јавно здравље увек било у центру интересовања тог министарства, и додао да је Србија од 188 земаља на свету на 80 месту по томе колико средина утиче на здравље људи.
Држава, како је подвукао, има обавезу да здравље људи буде на вишем нивоу, а да животна средина буде у фокусу интересовања, не само Министарства здравља, већ и свих других министарстава.
Наша обавеза је да имплементирамо повељу Светске здравствене организације "Здравље 2020. године", у којој је предочено да здравље мора да буде у свим политикама, објаснио је државни секретар.
Он је указао на то да досадашње активности у Министарству здравља обећавају да ће наредни период обележити много бољи резултати у заштити здравља и превенцији, него што је раније био случај.
Животна средина подједнако је важна као и најмодернија медицинска технологија за здравље људи. Имплементирана у свакодневну клиничку праксу здравства Србије биће сигурно важна и за враћање превентивне медицине на место које јој припада, поручио је Ђукић.
Амбасадор Норвешке у Србији Арне Санес Бјорнстад навео је да су животна средина и здравље вишесекторска питања, упозоривши на то да је загађење животне средине највећа претња за човечанство.
Он је рекао да Норвешка негује културу чисте воде, те да индустријски отпад не схвата као ризик, већ као нешто што се може користити као извор енергије.
На састанку, који је окупио представнике свих релевантних сектора и заинтересованих страна у овој области, било је речи о томе како да се подстакне међусекторски приступ у решавању приоритетних питања.
Учешће међународних партнера на овом скупу створило је прилику за размену информација о националним приоритетима и тренутним потребама, као и за истраживања могућности прикупљања средстава.
Тим поводом је представљена и студија случаја о процени утицаја загађења ваздуха на здравље у Србији, коју су спровели национални стручњаци у сарадњи са Европским центром за животну средину и здравље Светске здравствене организације.
-
Бeоград/Панама Сити, 23. јун 2026.Србија међу пионирима повезивања Европе и Латинске Америке
-
Краљево, 23. јун 2026.Нова радна места у систему одбране у Краљеву
-
Београд, 23. јун 2026.Рекордна издвајања за унапређење положаја особа са...
-
Београд/Скопље, 23. јун 2026.Сарадња кључна за напредак јавних управа земаља Западног Балкана
-
Београд/Минск, 23. јун 2026.Подстицај даљем јачању сарадње са Белорусијом
-
Београд, 23. јун 2026.Велики значај политичког дијалога и стратешког партнерства са...
-
Београд, 22. јун 2026.Професионална јавна управа један од темеља напретка Србије ка ЕУ
-
Београд/Минск, 22. јун 2026.Значајан простор за даље јачање економске сарадње са Белорусијом
-
Београд, 22. јун 2026.Сарадња међу државама од кључног значаја у условима глобалних...
-
Фрушка гора, 22. јун 2026.Економско оснаживање жена добробит за читаво друштво