П:
О:
Читај ми
Ојачати локалне заједнице за прихват људи из реадмисије
Београд,
13. септембар 2016.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин саопштио је данас да је ове године поднето 4.140 захтева за реадмисију, оценивши да је главни изазов по том питању јачање локалних самоуправа како би могле да задрже грађане да не одлазе из земље.
Аутор:
Танјуг
Вулин је на скупу "Београдски дијалози" рекао да се, када је реч о реадмисији, често у први план ставља националност и број људи који се враћају у Србију, уз оцену да је то погрешно, будући да се најважније питање односи на то како да се оснаже локалне самоуправе и обезбеде такви услови за живот да грађани не пожеле да оду из земље.
Ни бројеви, ни националност нису најважнији, већ је битно зашто људи одлазе и шта да урадимо да то спречимо, односно да им створимо услове да се овде осећају добро или да, када се врате, немају разлог да поново оду, истакао је министар.
Он је навео да свако ко има пасош и држављанство Србије може и треба да се врати у земљу, а да ће држава учинити све у оквиру својих могућности да им омогући добар живот.
Према његовим речима, од почетка године је поднето 4.140 захтева за реадмисију, а до сада је прихваћено 3.504.
Влада Србије је, како је указао, донела акционе планове и организовала све институције које се баве тим питањем, при чему се очекује и помоћ међународне заједнице по том питању.
Вулин је, с тим у вези, изразио захвалност Влади СР Немачке, која је обезбедила шест милиона евра за јачање локалне инфраструкуре, школа, вртића и болница у сиромашним општинама, које имају највећи број људи који одлазе у иностранство и враћају се у Србију.
Он је подсетио на то да ће држава обезбедити смештај тим људима, храну, здравствену заштиту и пакете грађевинског материјала, али и подстицаје за запошљавање, додавши да се људи из реадмисије ипак ретко одлучују да узму те подстицаје.
Најважније је како ојачати локалну заједницу да прими људе из реадмисије, као и да им омогући да почну да раде и да се финансирају на основу свог знања и образовања, нагласио је министар.
Вулин је, наводећи да постоје и примери добре праксе, напоменуо да предузеће из Немачке запошљава људе из реадмисије, који долазе из те земље, уз напомену да је 80 одсто захтева за реадмисију управо из Немачке.
Према његовим речима, Србија не може сама да реши то питање, већ је веома важно да се и међународна заједница бави тим проблемом, као и проблемом глобалних миграција.
Битно је уједначити ниво социјалних давања у земљама где се обично одлази, јер ће у оној мери у којој одлазак јесте економски исплатив нама бити теже да објаснимо људима да не одлазе, објаснио је Вулин.
Он је напоменуо да мигранска криза и непостојање јединственог одговора на њу не смањују број захтева за реадмисију, те да ће све теже бити да се објасни зашто је могуће да економски мигранти из Пакистана добију могућност да остану у некој земљи ЕУ, а да то не могу они који у западне земље долазе са Балкана.
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић најавио је да би финансијски споразум између влада Србије и Немачке требало да буде потписан у наредних месец и по дана.
Средства су намењена као помоћ локалним самоуправама у Србији које су погођене мигранском кризом и у које се враћају повратници у поступку реадмисије, објаснио је Иванишевић, уз напомену да је циљ програма јачање социјалне инфраструктуре, односно школа, домова здравља, амбуланата, свега што је важно за живот грађана.
Он је указао на то да ће новац бит упућен у општине које су погођене мигранском кризом и у које ће се вратити знатан број људи по споразуму о реадмисији, ромске, али и неромске популације.
Иванишевић је подсетио на то да је усвојена Стратегија за инклузију Рома и Ромкиња, која је камен темељац за даље активности по том питању, те да ће акциони план за њену имплементацију бити донет у наредних месец дана.
Према његовим речима, акциони план ће бити заједнички, и у то ће бити укључени и представници ромске националне мањине, јер је то од кључне важности.
Трећи "Београдски дијалози", који се одржавају у Скупштини града Београда, ове године се баве проблемом миграција и одрживе интеграције миграната у Србији.
Овај скуп организује Форум Србија-Немачка, у сарадњи са Београдским фондом за политичку изузетност, у склопу Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање.
Ни бројеви, ни националност нису најважнији, већ је битно зашто људи одлазе и шта да урадимо да то спречимо, односно да им створимо услове да се овде осећају добро или да, када се врате, немају разлог да поново оду, истакао је министар.
Он је навео да свако ко има пасош и држављанство Србије може и треба да се врати у земљу, а да ће држава учинити све у оквиру својих могућности да им омогући добар живот.
Према његовим речима, од почетка године је поднето 4.140 захтева за реадмисију, а до сада је прихваћено 3.504.
Влада Србије је, како је указао, донела акционе планове и организовала све институције које се баве тим питањем, при чему се очекује и помоћ међународне заједнице по том питању.
Вулин је, с тим у вези, изразио захвалност Влади СР Немачке, која је обезбедила шест милиона евра за јачање локалне инфраструкуре, школа, вртића и болница у сиромашним општинама, које имају највећи број људи који одлазе у иностранство и враћају се у Србију.
Он је подсетио на то да ће држава обезбедити смештај тим људима, храну, здравствену заштиту и пакете грађевинског материјала, али и подстицаје за запошљавање, додавши да се људи из реадмисије ипак ретко одлучују да узму те подстицаје.
Најважније је како ојачати локалну заједницу да прими људе из реадмисије, као и да им омогући да почну да раде и да се финансирају на основу свог знања и образовања, нагласио је министар.
Вулин је, наводећи да постоје и примери добре праксе, напоменуо да предузеће из Немачке запошљава људе из реадмисије, који долазе из те земље, уз напомену да је 80 одсто захтева за реадмисију управо из Немачке.
Према његовим речима, Србија не може сама да реши то питање, већ је веома важно да се и међународна заједница бави тим проблемом, као и проблемом глобалних миграција.
Битно је уједначити ниво социјалних давања у земљама где се обично одлази, јер ће у оној мери у којој одлазак јесте економски исплатив нама бити теже да објаснимо људима да не одлазе, објаснио је Вулин.
Он је напоменуо да мигранска криза и непостојање јединственог одговора на њу не смањују број захтева за реадмисију, те да ће све теже бити да се објасни зашто је могуће да економски мигранти из Пакистана добију могућност да остану у некој земљи ЕУ, а да то не могу они који у западне земље долазе са Балкана.
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Иванишевић најавио је да би финансијски споразум између влада Србије и Немачке требало да буде потписан у наредних месец и по дана.
Средства су намењена као помоћ локалним самоуправама у Србији које су погођене мигранском кризом и у које се враћају повратници у поступку реадмисије, објаснио је Иванишевић, уз напомену да је циљ програма јачање социјалне инфраструктуре, односно школа, домова здравља, амбуланата, свега што је важно за живот грађана.
Он је указао на то да ће новац бит упућен у општине које су погођене мигранском кризом и у које ће се вратити знатан број људи по споразуму о реадмисији, ромске, али и неромске популације.
Иванишевић је подсетио на то да је усвојена Стратегија за инклузију Рома и Ромкиња, која је камен темељац за даље активности по том питању, те да ће акциони план за њену имплементацију бити донет у наредних месец дана.
Према његовим речима, акциони план ће бити заједнички, и у то ће бити укључени и представници ромске националне мањине, јер је то од кључне важности.
Трећи "Београдски дијалози", који се одржавају у Скупштини града Београда, ове године се баве проблемом миграција и одрживе интеграције миграната у Србији.
Овај скуп организује Форум Србија-Немачка, у сарадњи са Београдским фондом за политичку изузетност, у склопу Немачко-српске иницијативе за одрживи раст и запошљавање.
-
Београд, 30. јун 2026.Научна дипломатија један од стратешких инструмената српске...
-
Љубовијa, 30. јун 2026.Социјална заштита темељ одговорног односа државе према...
-
Београд/Беч, 30. јун 2026.Континуирана подршка Аустрије евроинтеграцијама Србије
-
Београд, 30. јун 2026.Србија има потенцијал да буде лидер у регенеративној медицини
-
Београд, 30. јун 2026.Унапређење научно-технолошке сарадње Србије и УАЕ
-
Алексинац, 30. јун 2026.У Алексинцу отворен међународни научни скуп о Првом...
-
Београд, 29. јун 2026.Енергетско повезивање кључно за енергетску сигурност региона
-
Београд, 29. јун 2026.Унапређење сарадње Србије и УАЕ у области образовања
-
Ћуприја, 28. јун 2026.Косовски завет један од темеља српског идентитета и државности
-
Београд, 28. јун 2026.Милићевић упутио честитку поводом Видовдана