Балинт је том приликом истакао да резултати овог српског научника, који је значајан део своје професионалне каријере посветио развоју трансфузиологије, трансплантације хематопоетских матичних ћелија и савремених ћелијских терапија, значајно доприносе угледу Србије у светској научној заједници.
На састанку је било речи и о најновијим научним достигнућима у примени матичних ћелија у лечењу аутоимуних, дегенеративних и малигних болести, као и о значају повезивања иновативних истраживања са клиничком праксом.
Посебно је истакнут велики потенцијал мезенхимских матичних ћелија у модулацији имунског одговора, али и важност даљег развоја хематопоетских трансплантација и персонализованих ћелијских терапија.
Такође, разматрана је могућност да се у новој згради Научно-технолошког парка у Нишу формира и опреми најсавременија лабораторија за регенеративну и персонализовану медицину, која ће бити саставни део Института за лечење и рехабилитацију „Нишка Бањаˮ.
Будући центар биће опремљен најсавременијом научном инфраструктуром за генетичка и имунолошка испитивања, најмодернијим микроскопима, као и специјализованим лабораторијама за рад са хематопоетским, мезенхимским индукованим плурипотентним матичним ћелијама.
Планирано је да ова лабораторија постане регионални центар изврсности у области регенеративне и персонализоване медицине, омогућавајући развој иновативних терапијских приступа, транслационих истраживања и јачање сарадње са водећим европским и светским научним институцијама.
Посебно је наглашено да ће оснивање оваквог научно-истраживачког центра представљати значајан искорак за српску науку и здравство, јер ће омогућити развој нових дијагностичких и терапијских приступа заснованих на најсавременијим достигнућима молекуларне медицине.
Истовремено, ова научноистраживачка установа ће створити услове да млади истраживачи и лекари из Србије своја знања и истраживања развијају у најсавременијем окружењу, уз сарадњу са водећим светским научним центрима.
Балинт је поручио да ће ресорно министарство наставити да подржава врхунске научне резултате, развој савремене научноистраживачке инфраструктуре и пројекте који повезују иновативна истраживања са применом у клиничкој пракси.
Успеси научника попут проф. др Воларевића представљају најбољу потврду да Србија располаже врхунским научним потенцијалом и да, захваљујући знању, међународно признатим истраживачима и улагањима у модерну научну инфраструктуру, има све предуслове да постане један од европских лидера у области регенеративне и персонализоване медицине, закључио је министар.
Проф. др Воларевић се трећу годину узастопно налази међу три водећа светска научника у области истраживања мезенхимских матичних ћелија. Према броју научних публикација и њиховој цитираности, сврстан је у 0,05 одсто најбоље рангираних научника света у области испитивања матичних ћелија.
Истовремено, већ четири године узастопно је на престижној Станфордовој листи два одсто најцитиранијих научника, што представља једно од најзначајнијих међународних признања научне изврсности.
До сада је објавио више од 125 научних радова у међународним научним часописима индексираним на SCI листи, од којих највећи број припада категорији М21, а у већини публикација је водећи аутор.
Његови радови цитирани су око 8.500 пута у међународној научној литератури, док његов Хиршов индекс (h-index) износи 48, што га сврстава међу најцитираније и најутицајније научнике из Србије у области биомедицинских наука.