П:
О:
Читај ми
Балканском рутом прошло 102.000 миграната ове године
Београд,
21. јул 2016.
Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Републике Србије Ненад Иванишевић изјавио је данас да балканска мигрантска рута није затворена јер је њом од почетка ове године прошло 102.000 људи.
Аутор:
fonet.rs
Иванишевић је, на радионици о легалним миграцијама и интеграцији повратника, коју организује Немачка организација за међународну сарадњу (GIZ) у оквиру глобалног програма развоја миграција, рекао да Србија очекује наставак материјалне помоћи ЕУ.
Он је истакао да је министар Александар Вулин о овој теми разговарао са шефом Делегације ЕУ Мајклом Девенпортом, при чему је о томе било речи и са представницима Развојне банке Савета Европе, која је велики донатор у мигрантској кризи.
Према његовим речима, у овом моменту, на граничном прелазу Хоргош налази се 800 људи, на Келебији 250 до 300 миграната, а у прихватном центру у Суботици око 450 људи.
Иванишевић је објаснио да се мигранти са доста успеха померају са Хоргоша у прихватне центре, уз напомену да је разговарано са великом групом из Авганистана, која је тражила гаранције да доласком у прихватни центар неће изгубити ред који чекају за улазак у Мађарску.
Наравно, проблем је у томе што ми не знамо по којим критеријумима Мађарска одобрава некоме азил на основу тог боравка на граници, рекао је државни секретар, додавши да ускоро очекује разговор са представницима Мађарске.
Он је нагласио да договор треба постићи у том смислу да се ти захтеви, посредством Комесаријата за избеглице, могу подносити у прихватним центрима, а не на транзитним капијама на Хоргошу и Келебији, чиме би се мигранти са тих прелаза преместили у прихватне центре, јер се тамо на адекватан начин брине о њима.
Споразум о реадмисији са земљама ЕУ већ је одавно у примени, при чему хоћемо да се припремимо за свакога ко се врати, јер је њихова интеграција посебан изазов, пре свега, због тога што већина њих не долази добровољно, навео је Иванишевић.
Са друге стране, како је додао, постоје деца која су се родила у другим земљама и њихова интеграција у наше друштво је веома специфична.
Према његовим речима, GIZ и Влада Немачке, заједно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Србије, припрема програм који треба да помогне интеграцији људи из реадмисије.
Надамо се да ћемо већ од септембра кренути са обновом вртића, домова здравља и школа како бисмо припремили и социјалну инфраструктуру за људе који се враћају на основу Споразума о реадмисији, закључио је Иванишевић.
Он је истакао да је министар Александар Вулин о овој теми разговарао са шефом Делегације ЕУ Мајклом Девенпортом, при чему је о томе било речи и са представницима Развојне банке Савета Европе, која је велики донатор у мигрантској кризи.
Према његовим речима, у овом моменту, на граничном прелазу Хоргош налази се 800 људи, на Келебији 250 до 300 миграната, а у прихватном центру у Суботици око 450 људи.
Иванишевић је објаснио да се мигранти са доста успеха померају са Хоргоша у прихватне центре, уз напомену да је разговарано са великом групом из Авганистана, која је тражила гаранције да доласком у прихватни центар неће изгубити ред који чекају за улазак у Мађарску.
Наравно, проблем је у томе што ми не знамо по којим критеријумима Мађарска одобрава некоме азил на основу тог боравка на граници, рекао је државни секретар, додавши да ускоро очекује разговор са представницима Мађарске.
Он је нагласио да договор треба постићи у том смислу да се ти захтеви, посредством Комесаријата за избеглице, могу подносити у прихватним центрима, а не на транзитним капијама на Хоргошу и Келебији, чиме би се мигранти са тих прелаза преместили у прихватне центре, јер се тамо на адекватан начин брине о њима.
Споразум о реадмисији са земљама ЕУ већ је одавно у примени, при чему хоћемо да се припремимо за свакога ко се врати, јер је њихова интеграција посебан изазов, пре свега, због тога што већина њих не долази добровољно, навео је Иванишевић.
Са друге стране, како је додао, постоје деца која су се родила у другим земљама и њихова интеграција у наше друштво је веома специфична.
Према његовим речима, GIZ и Влада Немачке, заједно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Србије, припрема програм који треба да помогне интеграцији људи из реадмисије.
Надамо се да ћемо већ од септембра кренути са обновом вртића, домова здравља и школа како бисмо припремили и социјалну инфраструктуру за људе који се враћају на основу Споразума о реадмисији, закључио је Иванишевић.
-
Београд, 1. јул 2026.Дијалог са синдикатима у циљу припрема за нову школску годину
-
Београд, 1. јул 2026.Брига о људима апсолутни приоритет социјалне политике
-
Београд, 1. јул 2026.Станковић честитао ученицима на успеху на Балканској физичкој...
-
Београд, 1. јул 2026.Заједнички пројекти од стратешке важности за Србију и Републику...
-
Београд, 30. јун 2026.Научна дипломатија један од стратешких инструмената српске...
-
Љубовијa, 30. јун 2026.Социјална заштита темељ одговорног односа државе према...
-
Београд/Беч, 30. јун 2026.Континуирана подршка Аустрије евроинтеграцијама Србије
-
Београд, 30. јун 2026.Србија има потенцијал да буде лидер у регенеративној медицини
-
Београд, 30. јун 2026.Унапређење научно-технолошке сарадње Србије и УАЕ
-
Алексинац, 30. јун 2026.У Алексинцу отворен међународни научни скуп о Првом...