П:
О:
Читај ми
Неопходне мере за смањење дефицита ИТ стручњака
Београд,
14. јун 2016.
Помоћник министра трговине, туризма и телекомуникација у Влади Републике Србије Сава Савић изјавио је данас да нашој земљи недостаје приближно 15.000 информационо-технолошких стручњака, јер ће у будућности 90 одсто послова на тржишту рада захтевати те вештине како би радници били конкурентни.
Савић је на округлом столу "ИТ кадрови – потенцијал или препрека за развој" указао на то да у нашој земљи школовање годишње заврши приближно 1.000 ИТ стручњака, уз напомену да решавање недостатка ових кадрова није само изазов са којим се суочава Србија, већ и регион.
Према његовим речима, Унија има потребу да у наредних пет година ангажује више од милион стручњака, а процене су да ће након 2020. године, ако наставимо овим темпом, недостајати приближно 900.000 кадрова овог профила.
Савић је подсетио на то да ресорно министарство спроводи низ пројеката како би се повећао број ИТ стручњака у Србији, а један од њих јесте и информатизација система образовања, где је циљ да све школе буду повезане брзим интернетом и буду опремљене дигиталним кабинетима и рачунарима.
Један од пројеката, како је навео, односи се и на повећање броја студената који уписује техничке факултете, кроз програме дигиталне школе.
Дефицит ИТ стручњака у Србији заправо је и дефицит ИТ стручњака у једном дигиталном свету, рекао је он и додао да је извоз Србије у тој области у прошлој години достигао приближно 670 милиона евра.
Помоћник министра просвете за средње образовање и образовање одраслих Снежана Марковић рекла је да су деца данас дигитално спремна, али не и дигитално компетентна, због чега би требало да се уведу неке промене у систем образовања, као што су увођење информатике и рачунарства као обавезног предмета.
Према њеним речима, решење је и да се у ниже разреде уведе алгоритамски начин размишљања, будући да се сада ученици средњих школа тек са 17 година упознају са програмирањем, што је прекасно.
Она је навела да је истраживање које је прошле јесени рађено међу ученицима осмих разреда показало да 60 одсто њих није тачно одговорило на питања из предмета информатика и рачунарство, док 50 одсто никада није употребило рачунар за учење.
Према његовим речима, Унија има потребу да у наредних пет година ангажује више од милион стручњака, а процене су да ће након 2020. године, ако наставимо овим темпом, недостајати приближно 900.000 кадрова овог профила.
Савић је подсетио на то да ресорно министарство спроводи низ пројеката како би се повећао број ИТ стручњака у Србији, а један од њих јесте и информатизација система образовања, где је циљ да све школе буду повезане брзим интернетом и буду опремљене дигиталним кабинетима и рачунарима.
Један од пројеката, како је навео, односи се и на повећање броја студената који уписује техничке факултете, кроз програме дигиталне школе.
Дефицит ИТ стручњака у Србији заправо је и дефицит ИТ стручњака у једном дигиталном свету, рекао је он и додао да је извоз Србије у тој области у прошлој години достигао приближно 670 милиона евра.
Помоћник министра просвете за средње образовање и образовање одраслих Снежана Марковић рекла је да су деца данас дигитално спремна, али не и дигитално компетентна, због чега би требало да се уведу неке промене у систем образовања, као што су увођење информатике и рачунарства као обавезног предмета.
Према њеним речима, решење је и да се у ниже разреде уведе алгоритамски начин размишљања, будући да се сада ученици средњих школа тек са 17 година упознају са програмирањем, што је прекасно.
Она је навела да је истраживање које је прошле јесени рађено међу ученицима осмих разреда показало да 60 одсто њих није тачно одговорило на питања из предмета информатика и рачунарство, док 50 одсто никада није употребило рачунар за учење.
-
Београд, 1. јул 2026.Дијалог са синдикатима у циљу припрема за нову школску годину
-
Београд, 1. јул 2026.Брига о људима апсолутни приоритет социјалне политике
-
Београд, 1. јул 2026.Наставак јачања свеобухватне сарадње Србије и Грчке
-
Београд, 1. јул 2026.Станковић честитао ученицима на успеху на Балканској физичкој...
-
Београд, 1. јул 2026.Заједнички пројекти од стратешке важности за Србију и Републику...
-
Београд, 30. јун 2026.Научна дипломатија један од стратешких инструмената српске...
-
Љубовијa, 30. јун 2026.Социјална заштита темељ одговорног односа државе према...
-
Београд/Беч, 30. јун 2026.Континуирана подршка Аустрије евроинтеграцијама Србије
-
Београд, 30. јун 2026.Србија има потенцијал да буде лидер у регенеративној медицини
-
Београд, 30. јун 2026.Унапређење научно-технолошке сарадње Србије и УАЕ