П:
О:
Читај ми
Приближавање стандардима ЕУ у многим областима
Београд/Брисел,
12. април 2016.
Канцеларија за европске интеграције Владе Републике Србије саопштила је да је данас у Бриселу одржан састанак Одбора за стабилизацију и придруживање,трећи након ступања на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) Европске уније и Србије 1. септембра 2013. године.
Представници Србије и Европске комисије разматрали су спровођење критеријума из Копенхагена за придруживање ЕУ и спровођење ССП, при чему су разматране кључне реформе које се спроводе, пре свега, за добробит грађана Србије.
Трећим састанком су копредседавали вршилац дужности директора Генералног директората за политику суседства и преговоре о проширењу Катрин Вент и вршилац дужности директора Канцеларије за европске интеграције Ксенија Миленковић.
Том приликом је разматран напредак Србије у испуњавању политичких критеријума и наглашена важност свеобухватних консултација са заинтересованим странама у поступку доношења закона и процесу приступања, као и улога Народне скупштине у надзору извршне власти.
Истакнута је улога независних регулаторних тела и наглашена важност деловања на основу њихових закључака.
Одбор је подржао Србију у остваривању даљег напретка у погледу реформе државне управе, а разматрао је и реформе у локалним самоуправама у Србији.
Такође је наглашена важност јачања регионалне сарадње и напредак у усаглашавању Србије са ставовима спољне политике ЕУ.
У области владавине права и правосуђа, Одбор за стабилизацију и придруживање поздравио је усвајање акционих планова за поглавља 23 и 24.
Одбор је поздравио и одлучност Србије да приступи решавању изазова који су преостали у погледу независности, непристрасности, одговорности, ефикасности и приступачности правосуђа.
Такође, Одбор је поново истакао посебан значај који придаје унапређењу оствареног учинка у борби против корупције и организованог криминала и јачању међународне сарадње у борби против тероризма и радикализације.
На састанку је наглашено да је неопходно посветити посебну пажњу заштити основних права. У том контексту, Одбор је поздравио усвајање посебног акционог плана за остваривање права националних мањина и усвајање национале стратегије социјалне инклузије Рома.
Одбор је похвалио Србију због напора које улаже у решавање избегличке и мигрантске кризе која је озбиљно погодила регион.
Такође, указано је на потребу да се појача регионална сарадња у области управљања миграцијама и контроле границе. Одбор је поздравио напоре Србије у борби против нелегалних миграција и нагласио потребу за даљом рационализацијом процедуре азила.
На седници су разматрани и економски критеријуми. Одбор је поздравио јачање српске привреде у 2015. години, као и значајно смањење јавног дефицита.
Наглашена је потреба да се настави са настојањима да се оствари буџетска консолидација и појачају структурне реформе, нарочито како би се побољшало пословно окружење и стимулисале инвестиције.
Европска комисија је нагласила да ће наставити да помаже Србији у унапређењу економског управљања.
Одбор је констатовао да се ССП спроводи на задовољавајући начин. Генерално, либерализација трговине коју су омогућила ова два споразума допринела је великом порасту извоза Србије у ЕУ – више од 70 одсто у периоду од 2010. до 2015. године.
Одбор је размотрио тренутно стање у разним областима које регулише ССП и констатовао новији развој догађаја у области трговине, индустрије, царине и опорезивања, пољопривреде, унутрашњег тржишта и конкуренције, иновација, информационог друштва и социјалне политике, транспорта, животне средине и енергетике.
Одбор је истакао области у којима је потребно уложити конкретне напоре како би се унапредила усаглашеност са ССП, као што је унапређење контроле државне помоћи и мера за заштиту прекомерног увоза које је Србија увела за одређене пољопривредне производе.
Одбор је такође размотрио опсежну финансијску помоћ Европске уније Србији. ЕУ ће наставити да Србији пружа подршку у процесу приступања, укључујући финансијску подршку.
Приближно 1,8 милијарди евра одобрено је за подршку приступању Србије од 2007. године.
Након поплава у мају 2014. године, ЕУ је већ издвојила 173,6 милиона евра помоћи као подршку у напорима реконструкције и обнове.
Тренутна избегличко-мигрантска криза широм ЕУ озбиљно је утицала на Србију, као једну од главних транзитних земаља на западно-балканској рути. ЕУ подржава западни Балкан у решавању кризе, посебно Србију, која је добила више од 30 милиона евра од августа 2015. године.
Од 2000. године, ЕУ, заједно са својим земљама чланицама, убедљиво је највећи донатор са 75 одсто укупних донација које је Србија примила.
Обе стране су се сложиле да ће Одбор за стабилизацију и придруживање наставити да игра важну улогу у обезбеђивању континуитета процеса стабилизације и придруживања, као и правилног спровођења обавеза преузетих у оквиру ССП, као важног оквира за оцењивање напретка у процесу приступања уопште.
Трећим састанком су копредседавали вршилац дужности директора Генералног директората за политику суседства и преговоре о проширењу Катрин Вент и вршилац дужности директора Канцеларије за европске интеграције Ксенија Миленковић.
Том приликом је разматран напредак Србије у испуњавању политичких критеријума и наглашена важност свеобухватних консултација са заинтересованим странама у поступку доношења закона и процесу приступања, као и улога Народне скупштине у надзору извршне власти.
Истакнута је улога независних регулаторних тела и наглашена важност деловања на основу њихових закључака.
Одбор је подржао Србију у остваривању даљег напретка у погледу реформе државне управе, а разматрао је и реформе у локалним самоуправама у Србији.
Такође је наглашена важност јачања регионалне сарадње и напредак у усаглашавању Србије са ставовима спољне политике ЕУ.
У области владавине права и правосуђа, Одбор за стабилизацију и придруживање поздравио је усвајање акционих планова за поглавља 23 и 24.
Одбор је поздравио и одлучност Србије да приступи решавању изазова који су преостали у погледу независности, непристрасности, одговорности, ефикасности и приступачности правосуђа.
Такође, Одбор је поново истакао посебан значај који придаје унапређењу оствареног учинка у борби против корупције и организованог криминала и јачању међународне сарадње у борби против тероризма и радикализације.
На састанку је наглашено да је неопходно посветити посебну пажњу заштити основних права. У том контексту, Одбор је поздравио усвајање посебног акционог плана за остваривање права националних мањина и усвајање национале стратегије социјалне инклузије Рома.
Одбор је похвалио Србију због напора које улаже у решавање избегличке и мигрантске кризе која је озбиљно погодила регион.
Такође, указано је на потребу да се појача регионална сарадња у области управљања миграцијама и контроле границе. Одбор је поздравио напоре Србије у борби против нелегалних миграција и нагласио потребу за даљом рационализацијом процедуре азила.
На седници су разматрани и економски критеријуми. Одбор је поздравио јачање српске привреде у 2015. години, као и значајно смањење јавног дефицита.
Наглашена је потреба да се настави са настојањима да се оствари буџетска консолидација и појачају структурне реформе, нарочито како би се побољшало пословно окружење и стимулисале инвестиције.
Европска комисија је нагласила да ће наставити да помаже Србији у унапређењу економског управљања.
Одбор је констатовао да се ССП спроводи на задовољавајући начин. Генерално, либерализација трговине коју су омогућила ова два споразума допринела је великом порасту извоза Србије у ЕУ – више од 70 одсто у периоду од 2010. до 2015. године.
Одбор је размотрио тренутно стање у разним областима које регулише ССП и констатовао новији развој догађаја у области трговине, индустрије, царине и опорезивања, пољопривреде, унутрашњег тржишта и конкуренције, иновација, информационог друштва и социјалне политике, транспорта, животне средине и енергетике.
Одбор је истакао области у којима је потребно уложити конкретне напоре како би се унапредила усаглашеност са ССП, као што је унапређење контроле државне помоћи и мера за заштиту прекомерног увоза које је Србија увела за одређене пољопривредне производе.
Одбор је такође размотрио опсежну финансијску помоћ Европске уније Србији. ЕУ ће наставити да Србији пружа подршку у процесу приступања, укључујући финансијску подршку.
Приближно 1,8 милијарди евра одобрено је за подршку приступању Србије од 2007. године.
Након поплава у мају 2014. године, ЕУ је већ издвојила 173,6 милиона евра помоћи као подршку у напорима реконструкције и обнове.
Тренутна избегличко-мигрантска криза широм ЕУ озбиљно је утицала на Србију, као једну од главних транзитних земаља на западно-балканској рути. ЕУ подржава западни Балкан у решавању кризе, посебно Србију, која је добила више од 30 милиона евра од августа 2015. године.
Од 2000. године, ЕУ, заједно са својим земљама чланицама, убедљиво је највећи донатор са 75 одсто укупних донација које је Србија примила.
Обе стране су се сложиле да ће Одбор за стабилизацију и придруживање наставити да игра важну улогу у обезбеђивању континуитета процеса стабилизације и придруживања, као и правилног спровођења обавеза преузетих у оквиру ССП, као важног оквира за оцењивање напретка у процесу приступања уопште.
-
Београд, 1. јул 2026.Дијалог са синдикатима у циљу припрема за нову школску годину
-
Београд, 1. јул 2026.Брига о људима апсолутни приоритет социјалне политике
-
Београд, 1. јул 2026.Наставак јачања свеобухватне сарадње Србије и Грчке
-
Београд, 1. јул 2026.Станковић честитао ученицима на успеху на Балканској физичкој...
-
Београд, 1. јул 2026.Заједнички пројекти од стратешке важности за Србију и Републику...
-
Београд, 30. јун 2026.Научна дипломатија један од стратешких инструмената српске...
-
Љубовијa, 30. јун 2026.Социјална заштита темељ одговорног односа државе према...
-
Београд/Беч, 30. јун 2026.Континуирана подршка Аустрије евроинтеграцијама Србије
-
Београд, 30. јун 2026.Србија има потенцијал да буде лидер у регенеративној медицини
-
Београд, 30. јун 2026.Унапређење научно-технолошке сарадње Србије и УАЕ