Мацут је у емисији „Уранакˮ на Телевизији К1 истакао да та пријатељства имају политички и економски значај, као и да је међу поменутим земљама велики број оних које нису признале самопрокламовану независност тзв. Косова.
Он је навео да је комеморативни скуп у Београду посвећен 65-годишњици Прве конференције шефова држава и влада несврстаних земаља, одржане у Београду од 1. до 6. септембра 1961. године, показао да у свету постоји потреба за мултилатерализмом.
Несврстаност, како је објаснио, не значи одсуство сарадње, већ могућност да држава развија односе са различитим партнерима и самостално одређује своје интересе.
Премијер је, истичући да Покрет несврстаних представља ослонац модерном свету у покушају да се изађе из усмереног дириговања политике, подсетио на то да Србија у овом покрету тренутно има статус посматрача, али да то не умањује њен значај унутар ове групације.
Према његовим речима, организација комеморативног скупа у Београду показала је да наша земља баштини историју велике земље каква је била Југославија, да је успешно наставила тај континуитет, као и да располаже потребним капацитетима, дипломатским знањем и искуством да окупи велики број међународних делегација.
Мацут је рекао да је јуче послата политичка порука да Србија припада несврстанима и додао да очекује конкретне резултате у областима економије, образовања, енергетике и дигиталних технологија.
Србија, како је оценио, треба да обнови некадашње везе, али и да их прилагоди савременим потребама, као и да посвети већу пажњу обновљивим изворима енергије.
Велики простор за сарадњу постоји и у области дигитализације јер бројне земље Азије, Африке и Латинске Америке желе да модернизују државну управу и друге јавне системе, указао је председник Владе и истакао да Србија може да понуди дигиталне технологије и искуство на том плану.
Мацут се осврнуо и на пад Универзитета у Београду на Шангајској листи, оценивши да је то проблем за читаво друштво и да Универзитет треба што пре да изради анализу разлога због којих је испао из групе 500 најбоље рангираних на свету, као и стратегију за опоравак и спречавање даљег пада.
Он је навео да пад траје континуирано од 2021. године, уз краткотрајни опоравак 2023. године, и упозорио на то да ће се последице застоја у раду из претходне две године тек одразити на будуће позиције јер се при рангирању вреднују кумулативни резултати.
Очекујем од Универзитета да спроведе акциони план. Држава га неће наметати јер је Универзитет независан у доношењу одлука, али је истовремено дужан да спроводи наставу и научноистраживачки рад, поручио је премијер.