Претходне седмице одржан је први округли сто и окупио је велики број учесника, а због великог интересовања и значаја теме организован је и други скуп, како би сви заинтересовани добили прилику да изнесу своје ставове, предлоге и сугестије.
Државни секретар Братислав Ћирковић истакао је да је циљ овог процеса да се кроз отворен дијалог са струком, институцијама и заинтересованим странама дође до закона који ће бити применљив у пракси и у најбољем интересу добробити животиња.
Он је навео да нацрт овог закона није коначан текст, већ да је јавна расправа организована како би се чули сви аргументи, преиспитало свако предложено решење и, уколико постоји бољи предлог, он и прихватио.
Наш циљ није да било коме намећемо решења, већ да донесемо закон који ће обезбедити виши ниво добробити животиња и бити јасан, применљив и спроводив у пракси, рекао је Ћирковић.
Државни секретар је рекао да су током досадашњег процеса размотрени предлози за измене и допуне Нацрта закона, од којих је значајан број већ прихваћен, што потврђује да сугестије стручне и заинтересоване јавности имају конкретан утицај на унапређење законског текста.
Ћирковић је нагласио да је Министарство овом процесу приступило одговорно, транспарентно и са искреном спремношћу да саслуша све аргументоване предлоге, као и да расправа није формалност, већ прилика да се дође до најбољих законских решења.
У расправи су учествовали представници ветеринарске струке, научних и образовних институција, правни стручњаци, представници организација цивилног друштва и удружења за заштиту животиња, кинолошких и ловачких организација, Делегације Европске уније у Србији и бројни други заинтересовани учесници.
Посебно је указано на потребу јаснијег разликовања кривичних дела и прекршаја у случајевима злостављања животиња, усклађивања појединих одредаба са најновијим прописима Европске уније, као и прецизнијег уређивања овлашћења ветеринара.
Учесници су разматрали и практична питања која се односе на правни статус повређених дивљих животиња које није могуће вратити у природу, транспорт животиња, рад хранитељских породица које брину о напуштеним животињама, спровођење научних истраживања уз поштовање највиших етичких стандарда, као и положај радних и службених паса.
Разговарано је и о узгоју паса, укључујући такозвана „кућна легла“, улози Кинолошког савеза Србије у систему контроле и унапређења узгоја, као и о добробити фармских животиња, имајући у виду да се закон односи на све животиње, а не само на кућне љубимце.
Представници ловачких организација указали су на проблеме које у ловиштима изазивају напуштени пси и на потребу да се законским решењима јасније уреде њихов статус, као и обука ловачких паса.
Министарство ће пажљиво размотрити сваки аргументовани предлог, како би коначан текст закона био резултат стручног дијалога и решења која су јасна и применљива у пракси.
Министарство позива стручну јавност, институције, организације и све заинтересоване грађане да до 10. августа доставе своје предлоге, примедбе и сугестије електронским путем преко Портала „е-Консултације“ – https://ekonsultacije.gov.rs или путем електронске поште на адресу dobrobitzivotinja@minpolj.gov.rs, са назнаком „За јавну расправу о Нацрту закона о добробити животиња“.
Такође, своје предлоге, примедбе и сугестије могу доставити и поштом на адресу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Немањина 22–26, 11000 Београд, са истом назнаком.