Ђедовић Хандановић је том приликом истакла да је РХЕ Ђердап 3 највећи енергетски пројекат који Србија развија и има потенцијал да буде највећа батерија у читавој Европи.
Министарка је навела да ће то Србији донети вишеструке користи, могућности за значајно складиштење електричне енергије, повољну позицију за балансирање електричне енергије и интеграцију чистијих извора енергије, али и стабилност домаће мреже.
Она је оценила да потписани документ представља велики корак напред у наставку сарадње, која траје више од шест деценија и била је један од кључних стубова сигурности снабдевања електричном енергијом грађана и привреде обеју земаља, пре свега захваљујући заједничком коришћењу потенцијала Дунава и хидроелектрана Ђердап.
Према њеним речима, потписивање Меморандума о разумевању, који ће омогућити размену информација у вези са пројектом, резултат је вишегодишњег рада наших тимова јер су већ завршене прелиминарне студије и анализе.
Министарка је рекла да Србија ове године започиње израду просторно-планске документације, као и дела пројектно-техничке документације, док заједничка радна група формирана са румунском страном обезбеђује редовну размену информација и техничких података значајних за реализацију пројекта.
Она је подсетила на то да се пројекат РХЕ Ђердап 3 развија у складу са Споразумом о стратешкој сарадњи у области енергетике између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава.
Ђедовић Хандановић је објаснила да је на основу тог споразума расписан јавни позив за исказивање интересовања компанија које би могле да учествују у пројекту, додајући да се на позив одазвало шест компанија, а тренутно је у току евалуација достављених пријава, која ће бити завршена веома брзо.
Министарка је указала на то да ће сарадња са Сједињеним Америчким Државама наставити да се продубљује кроз стратешки дијалог који почиње сутра и у оквиру којег се очекује потписивање Меморандума о разумевању између Србије и САД о енергетској инфраструктури и регионалној енергетској безбедности.
Она је напоменула да Србија и Румунија имају дугогодишњу традицију добросуседских и пријатељских односа, посебно у области хидроенергетског сектора.
Ђедовић Хандановић је рекла да је, ослањајући се на дугогодишњу сарадњу, потписан још један споразум од изузетног значаја за даље продубљивање партнерства у области енергетике, које траје још од 1963. године, када су тадашња Југославија и Румунија потписале Споразум о изградњи и експлоатацији хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап на Дунаву.
Министарка је назначила да је тим историјским споразумом основана Заједничка југословенско-румунска комисија за Ђердап, чиме је успостављен институционални оквир за успешну реализацију и дугорочно управљање једним од најзначајнијих заједничких инфраструктурних пројеката двеју земаља.
Она је додала да је заједничка комисија до сада одржала 104 седнице, од којих је последња била у новембру 2025. године, што сведочи о континуитету и снази дугогодишње сарадње у области енергетике.
Ђедовић Хандановић је подсетила на то да је потписан и Меморандум о разумевању за изградњу гасне интерконекције Србија–Румунија, капацитета најмање 1,6 милијарди кубних метара годишње, као и Меморандум о разумевању између националних гасних компанија.
Министарка је најавила да ће у току 2027. године бити завршена наша деоница гасовода од Мокрина до румунске границе, у дужини од 13,1 километра, и тиме ће Србија бити повезана са гасним коридором BRUA (Бугарска–Румунија–Мађарска–Аустрија), чиме ће наша земља већ наредне године добити нови правац снабдевања и додатни извор природног гаса.
Такође, како је истакла, разматра се реконструкција и поновно стављање у функцију нафтовода за транспорт нафтних деривата између Србије и Румуније, чиме би се обезбедио сигурнији и ефикаснији транспорт горива.
Ђедовић Хандановић је указала на то да су две земље већ повезале електроенергетске преносне системе, а та повезаност додатно је унапређена завршетком деонице Трансбалканског коридора од Панчева до румунске границе.
Поред тога, како је навела, кроз пројекте Северног коридора, планира се повећање прекограничног преносног капацитета на српско-румунској граници за приближно 500 мегавата.
Следећи циљ је повезивање наших тржишта електричне енергије, додала је она, закључивши да ће Румунија у наредном годинама бити један од најважнијих енергетских партнера Србије, посебно зато што је реч о пријатељској земљи која подржава територијални интегритет и суверенитет Србије, као и процес европских интеграција наше земље.
Боложан је навео да Румунија и Србија имају дугогодишњу успешну сарадњу у енергетском сектору, током које хидроелектране Ђердап 1 и Ђердап 2 већ деценијама успешно раде и представљају један од најважнијих енергетских пројеката за обе државе.
Он је навео да су отворени разговори о потенцијалном новом заједничком пројекту кроз размену информација у вези са реверзибилном хидроелектраном Ђердап 3, са циљем да се боље разумеју све њене потенцијалне користи и утицаји.
Важно је да сагледамо њене економске ефекте, допринос енергетској сигурности и утицај на животни стандард наших грађана, рекао је Боложан.
Током посете Букурешту, Ђедовић Хандановић и премијер Боложан одржали су билатерални састанак, на којем су разматране теме од заједничког интереса, изградња заједничке инфраструктуре и потенцијали за продубљивање сарадње.