На седници, на којој је разматран и Шести ревизијски извештај и Стратешки план садржан у том документу, Србија је позвала и на разматрање могућности унапређења система извршења казни изречених пред међународним кривичним судовима.
Изјаву Србије представио је отправник послова а.и. Сталне мисије Републике Србије при Уједињеним нацијама, амбасадор Радомир Илић, у име министра правде Владе Србије Ненада Вујића, који истовремено учествује у раду пленарне седнице Венецијанске комисије.
У обраћању Савету безбедности истакнуто је да Србија остаје чврсто посвећена међународној кривичној правди, одговорности за ратне злочине и поштовању владавине права, али и да сматра да се сви циљеви међународне правде морају остваривати уз пуно поштовање начела правне сигурности, једнакости пред законом, правичног поступка и основних људских права.
Србија је поновила свој дугогодишњи став да значајно смањен обим преосталих активности Механизма представља основ за даље преношење његових функција на националне правосудне системе и друге одговарајуће институције.
У том контексту указано је и на потребу убрзања процеса преноса појединих резидуалних функција, укључујући питања извршења казни и управљања архивском грађом.
Посебна пажња посвећена је положају лица која издржавају казне под надлежношћу Механизма. Србија је указала на значај доследне примене међународних стандарда људских права, укључујући право на адекватну здравствену заштиту, приступ правној помоћи и поштовање људског достојанства свих осуђених лица.
У том смислу наглашено је да Стандардна минимална правила Уједињених нација за поступање са затвореницима (Нелсон Мандела правила) као и други релевантни међународни инструменти, обавезују на хумано поступање према свим лицима лишеним слободе, без обзира на природу кривичног дела за које су осуђена.
Србија је указала и на потребу пажљивог разматрања хуманитарних захтева заснованих на озбиљном здравственом стању осуђених лица. Као илустрација ширег питања доследне примене хуманитарних стандарда поменути су случајеви у којима су подношени захтеви засновани искључиво на медицинским и хуманитарним разлозима, укључујући и захтев Србије који се односио на генерала Ратка Младића.
Истакнуто је да такви захтеви не представљају покушај преиспитивања правноснажних пресуда, већ питање доследне примене међународно признатих хуманитарних и правних стандарда.
Србија је, такође, поновила спремност да, у складу са највишим међународним стандардима и одговарајућим механизмима надзора, преузме извршење казни изречених пред Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију и Механизмом.
Предочено је да државе чији су осуђеници држављани, када су спремне и способне да пруже потребне гаранције, могу допринети ефикасном и хуманом извршењу међународних кривичних санкција, уз пуно поштовање ауторитета међународних правосудних институција.
На крају обраћања наглашено је да Србија не тражи посебан третман ни за једно лице, нити доводи у питање правноснажне одлуке међународних судова, већ се залаже за систем који ће бити доследан, предвидив и заснован на принципима владавине права, правичности, хуманости и једнакости пред законом.
Међународна правда биће снажнија уколико буде истовремено правична, ефикасна и хумана. Само на тај начин може се очувати поверење у институције међународног правосуђа и вредности на којима почивају Уједињене нације, закључено је у обраћању Србије Савету безбедности.