Ђедовић Хандановић је навела да цена нафте на светским берзама наставља да расте услед нестабилности на Блиском истоку, што ствара значајан притисак на нафтне компаније, не само у Србији већ и у другим земљама.
Она је указала на то да држава свакодневно прати кретање цена и анализира ефекте усвојених мера, без којих би грађани и привреда плаћали значајно више цене горива.
Наш најважнији циљ јесте да се обезбеди континуирано снабдевање, уз прихватљиве цене за грађане, објаснила је министарка и додала да је држава преузела терет повећања цена кроз смањење прихода од акциза, уз уступање државних резерви нафтним компанијама како би се смањио притисак раста цена.
Она је најавила да ће се пратити кретања на тржишту, а по потреби предузети и додатне мере како би се очувала сигурност снабдевања и заштитили стандард грађана и привреде.
Ђедовић Хандановић је констатовала да су услови далеко од идеалних, посебно због неизвесности које ће потрајати у наредном периоду, поручивши да ће држава наставити да преузима терет, али да и то има одређене последице.
Према њеним речима, свако повећање цене горива утиче на инфлацију, а раст инфлације на висину каматних стопа, укупну потрошњу у земљи и економски раст.
Пред нама је да доносимо одлуке које нису нимало лаке у тешким условима али ћемо заштитити грађане и привреду, навела министарка и истакла да је НИС повећао увоз сирове нафте, као и производњу деривата у рафинерији у Панчеву, док ће се наставити и са повећањем резерви.
Резерве деривата НИС-а и осталих великих компанија на тржишту су на максималном нивоу, а разговори са нафтним компанијама из сектора малопродаје ће бити настављени како би се боље сагледала ситуација на тржишту, посебно код малих пумпи како би свако место остало редовно снабдевено као и до сада, подвукла је она.
Чланице Удружења нафтних компанија Србије представиле су своје пословање у сегментима велепродаје и малопродаје, укључујући складишне и увозне капацитете, као и функционисање бензинских станица широм земље.
Они су исказали захвалност због тога што је држава смањила акцизе и пустила из државних резерви 40.000 тона дизела, што је утицало на стабилизацију тржишта и пословања у тешким околностима.
Такође, истакнуто је да је, захваљујући мерама државе, у Србији забележен нижи раст цена горива уз очувану сигурност снабдевања, у поређењу са растом цена у суседним земљама.