Програм развоја Србије до 2030. године вредан је 17 милијарди евра, док је план за период 2030–2035. вредан још 31 милијарду евра, чиме је укупно предвиђено 48 милијарди евра нових инвестиција.
Мали је, на скупу у Привредној комори Србије, нагласио значај мира и стабилности, посебно у тренутним околностима у свету, и додао да су нове технологије, образовање и развој радне снаге главни носиоци будућег развоја државе.
Привреда у пословним плановима треба да стави акценат на повећање ефикасности и профитабилности, при чему је неопходно да у фокусу буду аутоматизација и дигитализација пословних процеса, као и развој људских потенцијала, поручио је он.
Према његовим речима, у наредним годинама биће реализовано готово 75 пројеката у области образовања, укупне вредности приближно 220 милиона евра, а који укључују изградњу и реконструкцију школа и вртића.
Први потпредседник Владе је указао на посебан значај развоја дуалног образовања, које омогућава младима да стичу практична знања и лакше пронађу посао, при чему је важна и сарадња са иностраним универзитетима.
Он је истакао да се Србија убрзано позиционира и као држава која развија нове технологије, посебно у области вештачке интелигенције, роботике и дигитализације.
Мали је, када је реч о развоју вештачке интелигенције и променама које она доноси, подсетио на то да је планирана изградња нових дата центара у Нишу и Новом Саду, као и проширење постојећих капацитета у Београду и Крагујевцу.
Први потпредседник Владе је нагласио да је животни стандард увек приоритет, напоменувши да би према пројекцијама до 2030. године просечна плата требало да достигне 1.700 евра, пензија 750 евра, а минимална зарада 760 евра.
Он је најавио да ће се наставити и са улагањима у здравство, које представља један од најважнијих сегмената развоја друштва, при чему ће посебна пажња бити посвећена подршци породицама и пронаталитетној политици.
Како је истакао, планирана су и значајна улагања у саобраћајну, путну и железничку инфраструктуру, као и унапређење комуналне инфраструктуре.
Мали је, у осврту на актуелне макроекономске показатеље, навео да је удео јавног дуга у БДП 41,5 одсто, док је просек еврозоне 88,5 одсто, и додао да је незапосленост смањена на 8,7 одсто у 2025. години, док је запосленост на нивоу од 51,2 одсто.
Према његовој оцени, очекивања су да ће 2027. године БДП земље прећи границу од сто милијарди евра, а 2030. године се очекује да достигне 133 милијарде евра.
Циљ нам је модерна, стабилна и економски снажна Србија, у којој грађани виде своју будућност. Стратешко планирање, улагање у људске ресурсе и стварање услова за демографску обнову земље остају наши најважнији приоритети, закључио је први потпредседник Владе.
Скупу су присуствовали и чланови Управног одбора Привредне коморе Србије и представници водећих компанија.
Током дискусије, привредници и директори компанија из свих делова Србије похвалили су новине и свестраност стратегије развоја Србије и указали на значај улагања у све сегменте – од инфраструктуре и пољопривреде, до образовања, ИКТ, дигитализације и примене вештачке интелигенције, посебно у сектору малих и средњих предузећа.
На скупу је било речи и о развоју тржишта капитала, фискалној политици и борби против сиве економије, како би се привреда што успешније прилагодила новим технолошким и тржишним изазовима.