Председник Републике Србије Александар Вучић најавио је данас да ће кључне тачке развоја Србије до 2030. и 2035. године бити побољшање животног стандарда грађана кроз раст минималних зарада, плата и пензија, затим улагање у здравство, социјални програм, тржиште рада, образовање и развој вештачке интелигенције и енергетског система.
П:
О:
Читај ми
Кључни циљ Србије у наредном периоду очување мира и стабилности
Београд,
7. март 2026.
Вучић је на представљању националне стратегије „Србија 2030ˮ истакао да ће у центру пажње бити и изградња значајних путних, железничких и грађевинских пројеката, јавно-комуналне мреже и јачање сектора пољопривреде, уз наставак европског пута Србије и очување мира, стабилности и војне неутралности.
Он је рекао да је наша држава на путу напретка, али да он није довољно брз, додавши да ће у будућности бити испред земаља у региону, посебно по питању примене вештачке интелигенције.
Видим Србију у 2035. години као члана Европске уније и у том циљу морамо да убрзамо реформе, нагласио је председник Републике.
Он је представио и пројекције животног стандарда у Србији до 2035. године, истакавши да ће просечна плата у земљи 2030. године бити 1.320 евра, а 2035. године 1.700 евра.
Минимална зарада износи 551 евро, а планирано је да 2030. године буде 760 евра, просечна пензија у Србији износила је у децембру 2025. године 484 евра, а процена је да ће у децембру 2030. године износити 750 евра, објаснио је председник.
Он је најавио и улагања у болнице и клиничке центре, прецизиравши да ће од 2028. до 2035. године бити инвестирано 2,5 милијарде евра у инфраструктуру, уз значајна улагања у социјалну политику и подршку породицама.
Председник Републике је указао на то да је Србија у претходном периоду постигла значајне резултате у изградњи путне инфраструктуре, али да у наредним годинама мора бити још успешнија.
Он је предочио да држава планира да до 2035. године изгради још 578 километара ауто-путева, што ће, заједно са већ изграђених 622 километра, представљати резултат без преседана у Европи, у односу на величину земље.
Када је реч о железници, председник је најавио изградњу и модернизацију 1.019 километара пруга.
У области образовања, како је нагласио, укупно ће бити издвојено приближно 220 милиона евра за 75 пројеката, са посебним акцентом на дуално образовање.
Према његовим речима, држава ће у периоду од 2028. до 2035. године уложити најмање 14,4 милијарде евра у сектор енергетике, од чега ће 6,5 милијарди евра бити искоришћено у производне капацитете.
Вучић је рекао и да је неопходно формирати не само посебна одељења, већ и факултете за вештачку интелигенцију, јер ће нам, како је истакао, живот зависити од тога и ниједна нација у будућности неће моћи да се развија без вештачке интелигенције.
За пронаталитетне мере, држава ће издвојити 229 милиона евра, истакао је он, указавши на то да држава мора да помогне родитељима који имају тешко болесну децу, због чега нису у могућности да раде.
Председник је најавио да ће закон који ће о томе бити донет подразумевати увођење посебног права на статус родитељ-неговатељ, при чему ће један од родитеља детета са тешким здравственим стањем моћи да добије овај статус, уз месечну накнаду већу од 65.000 динара, као и уплату доприноса за пензијско и здравствено осигурање, што укупно представља издвајање од скоро 100.000 динара месечно по кориснику.
Он је нагласио да је неопходно снажити Војску Србије и градити поверење и сарадњу са свим државама и партнерима, указавши на то да наша земља издваја више од 2,5 одсто БДП-а за безбедност.
Не спремамо се за рат, већ све радимо да бисмо сачували мир и стабилност, поручио је Вучић, најавивши и отварање прве фабрике дронова у Србији.
Председник је, говорећи о Косову и Метохији, рекао да су разговори једини начин да се реше проблеми, али да, нажалост, данас у Приштини немамо партнера за дијалог, јер је једина жеља Приштине протеривање Срба са вековних огњишта.
Према његовим речима, Србија мора да оснажи наше становништво, школе, болнице, домове здравља, укључујући и стамбено збрињавање као темељ опстанка на Косову и Метохији.
Финансијска подршка нашим сународницима на Косову и Метохији биће појачана, поручио је Вучић, дадајући да ћемо радити и на изградњи брзе саобраћајнице до Косовске Митровице, као и на очувању стубова духовности и идентитета, и помагати Српској православној цркви.
Председник је поручио да неће бити несташице нафте и нафтних деривата без обзира на сукоб на Блиском истоку, наводећи да у овом тренутку имамо резерве дизела од 418.000 тона, што је довољно за 74 дана и то да ништа не направи Рафинерија и да ништа не увеземо.
Имамо 94.860 тона бензина, што је довољно за 71 дан, а мазута има за наредних 159 дана, прецизирао је Вучић и додао да керозина имамо 16.123 тоне, што је довољно за редовно функционисање нашег авио-саобраћаја за чак 31 дан.
Говорећи о резервама гаса, председник је нагласио да је Банатски двор, са 400 милиона кубика гаса, апсолутно попуњен, док у мађарском складишту Србија има још 155 милиона кубика.
Вучић је указао на велике проблеме у водоводној и канализационој инфраструктури широм земље, наглашавајући да је већина система изграђена пре више деценија.
За решавање проблема водоснабдевања држава је планирала 1,5 милијарди евра инвестиција, што представља највећа улагања до сада у овој области, нагласио је он.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да ова национална стратегија предвиђа улагање од 48 милијарди евра до 2035. године, истакавши да је то најамбициознији и најобимнији програм усмерен ка убрзању раста и развоја наше економије и земље.
Он је указао на то да смо прошле године имали БДП вредан скоро 90 милијарди евра, а да је циљ да до 2030. године достигне 133 милијарде евра, а да по глави становника он пређе ниво од 20.000 евра.
Мали је поручио да је важно и да се задржи макроекономска стабилност, јер без тога нема ни раста, додавши да је Србија једина земља у региону Западног Балкана која има инвестициони кредитни рејтинг.
Он је навео да је циљ да Србија настави да унапређује свој кредитни рејтинг, јер то значи и јефтинија средства да бисмо успели да финансирамо све оно што је предвиђено.
Потпредседница Владе и министарка привреде Адријана Месаровић најавила је да ће Србија, како би привукла нове инвеститоре и створила конкурентније пословно окружење, инвестирати у градњу два индустријска парка и четири индустријске зоне до 2035. године, чија је укупна вредност 314,3 милиона евра.
Индустријски парк „Михајло Пупинˮ у Београду, који ће се простирати на површини од 320 хектара, биће направљен по моделу најразвијенијих паркова у Кини, а у њега ће бити уложено 163 милиона евра, објаснила је она.
Месаровић је предочила да ће у индустријски парк у Инђији, који ће се простирати на 740 хектара, бити уложено 86 милиона евра, а планирана је и изградња индустријских зона у Ћуприји, Лесковцу, Врању и Косјерићу, као и агро-индустријског центра у Чајетини.
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је да је предвиђено да 30 одсто свих планираних улагања до 2035. године иде у енергетику, истакавши да енергетска безбедност постаје једнака са националном безбедношћу и да је неопходно да покренемо нови циклус инвестиција у енергетску инфраструктуру.
Она је објаснила да је реч о улагањима у реверзибилне хидроелектране и гасне електране у Нишу, Новом Саду и Крагујевцу, где имамо највећи дата центер у овом делу Европе.
Ђедовић Хандановић је нагласила и да морамо да започнемо изградњу прве нуклеарне електране у Србији пре 2035. године, додавши да су за то потребна средства у износу од три милијарде евра.
Директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Михаило Јовановић најавио је да ће Србија до 2030. године изградити два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду, као и да ће проширити капацитете дата центара у Београду и Крагујевцу.
Јовановић је истакао да је план да се до 2035. године повећа укупна снага дата центара на један гигават, значајно прошире национални суперкомпјутери, као и да се изгради Национални центар за информациону безбедност у Крагујевцу.
Он је указао на то да ће у наредних 10 година вештачка интелигенција бити кључна за енергетику, саобраћај, пољопривреду, здравство и јавну управу ради ефикасности, бољег планирања и транспарентности.
Директор Канцеларије је рекао да је националном стратегијом до 2030. године предвиђено значајно проширење националних суперкомпјутера на више од 2.000 графичких процесора са платформама за приступ најмоћнијим алатима савременог доба, што ће омогућити напредна истраживања и примену вештачке интелигенције.
Јовановић је напоменуо и да се развија велики језички модел за српски језик, како би наш језик, писмо и дијалекти били равноправни у дигиталном добу.
-
Аутор: Танјуг -
Аутор: Танјуг -
Аутор: Танјуг -
Аутор: Танјуг -
Аутор: Танјуг
-
Бор, 9. март 2026.Локалне власти прва адреса за оне који желе да се врате у Србију
-
Ужице/Севојно, 9. март 2026.Стратешки значај улагања у домаћу индустрију
-
Београд/Њујорк, 9. март 2026.Србија значајно унапредила положај и заштиту жена
-
Београд/Њујорк, 9. март 2026.Унапређење приступа правди за све жене и девојчице на глобалном...
-
Лучани, 9. март 2026.Уручене Борачке споменице борцима и ратним војним инвалидима у...
-
Бор, 9. март 2026.Јачање иновационих и истраживачких капацитета у Бору
-
Лучани, 8. март 2026.Спомен-обележје у Лучанима регистровати као ратни меморијал
-
Београд, 7. март 2026.Безбедно евакуисани српски држављани из УАЕ
-
Београд, 7. март 2026.Неопходан посебан опрез свих учесника у саобраћају због почетка...
-
Горачићи, 6. март 2026.Подршка решавању проблема водоснабдевања у селу Горачићи