Влада Републике Србије одржала је данас тематску седницу, којој су, на позив председника Владе проф. др Ђура Мацута, присуствовали председник Србије Александар Вучић и председница Скупштине Србије Ана Брнабић.
Влада Републике Србије одржала је данас тематску седницу, којој су, на позив председника Владе проф. др Ђура Мацута, присуствовали председник Србије Александар Вучић и председница Скупштине Србије Ана Брнабић.
На седници су разматрана кључна питања од стратешког значаја за Србију, са посебним освртом на укупне политичке и економске прилике у земљи и свету, као и на реализацију развојних и инфраструктурних пројеката од националног значаја, међу којима је и пројекат Експо.
Мацут је рекао да је на данашњој седници донет закључак о пет кључних елемената којима ће се чланови Владе у наредном периоду посебно посветити, а пре свега великом националном пројекту – Експо 2027.
Закључци су и да се у будућем периоду ради на енергетским питањима, образовању и науци, здравству и војним питањима, односно на успостављању структурних елемената за увођење и служење војног рока и осавремењивање и оснаживање војске, поручио је премијер.
Председник Владе је током седнице истакао да постоји доста области у којима чланови Владе морају да убрзају рад, додавши да је у претходном периоду у Србији урађено много тога.
Он је навео да су чланови Владе донели одлуку да се уради анализа енергетске ситуације, са акцентом на нуклеарну енергију, напомињући да је потребна политичка одлука како би се кренуло у изградњу малих нуклеарних електрана.
Према његовим речима, то питање се може решити у року од пар година и вероватно ће бити потребно да дође до измена законских решења.
Премијер је, говорећи о легализацији објеката, рекао да је број пријава изузетно велики и да би требало продужити рок.
Мацут је, када је реч о здравству, навео да је потребно додатно радити у том сектору, али и да је до сада учињено много тога, као и да ће разговарати са министром здравља Златибором Лончаром о даљим корацима, као и о питању листе лекова и њиховом појефтињењу.
Он је, када је у питању пољопривреда, навео да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде утрошило највећи део субвенција које су до сада предвиђене за расподелу.
Премијер је истакао да је то добар знак, али да и даље има доста нерешених питања, пре свега у области ветеринарства, нагласивши да је реч о великој области коју је потребно значајно унапредити.
Он је додао да су се у претходних неколико недеља Влада и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде значајно посветили решавању питања у сектору ветерине.
Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је да су до сада 132 земље потврдиле учешће на Експо 2027, уз напомену да ћемо у наредном периоду имати три важна датума у вези са овом специјализованом изложбом.
Први је 29. јануар, када ћемо грађанима Србије открити имена маскота, а 15. маја крећемо са продајом карата у Србији и свету. На пролеће почиње велика волонтерска кампања и биће нам потребно укупно 20.000 волонтера, рекао је Мали.
Он је истакао да ће ова изложба у Београду имати највећи број земаља учесница, додавши да је потписан уговор са 41 земљом, још 16 уговора је спремно за потписивање, а до 1. априла биће потписани уговори са осталим учесницама.
Први потпредседник Владе је истакао да радови теку добро и да је потребно да се сви укључе, при чему је замолио председника Србије за помоћ и подршку да се овај пројекат реализује.
Он је навео да ће у зони А – основној зони, бити павиљони свих учесника, у зони Б тематски павиљони, у зони Е павиљони најбољих пракси, а да ће комплекс обухватити Национални стадион, хотел са 400 соба, Експо село са 1.500 нових станова, нови хангар, који је везан за летеће таксије, и нову топлану.
Према његовим речима, рокови су такви да кључеве свих павиљона треба да дамо учесницима Експа до 1. децембра ове године, али хоћемо да то урадимо раније, већ у октобру.
Треба да завршимо и зону тематских павиљона до краја првог квартала 2027. године, при чему градимо павиљоне који су везани за зону најбоље праксе. Комплекс са 1.500 станова биће завршен већ ове године, а Национални стадион имаће 52.000 места, рекао је он.
Мали је додао да је реч о огромним инфраструктурним пројектима који се реализују у кратком временском периоду, наводећи да је на градилишту присутно више од 100 домаћих компанија, које су подизвођачи, да свакодневно ради 3.000 радника и да је ангажовано више од 500 комада механизације.
Први потпредседник Владе је истакао да је, што се организације тиче, доста урађено и да је основано ново предузеће Експо 2027, у којем ради 181 запослени.
Експо је највећа развојна шанса за целу Србију и представљен је као део плана „Скок у будућностˮ, велике платформе која обухвата 323 пројекта широм земље, са циљем унапређења инфраструктуре, квалитета живота грађана и већих пензија, плата и минималне зараде, додао је он.
Експо је локомотива тог процеса, рекао је први потпредседник Владе, поручивши да од 2028. године, након завршетка Експа, Србија треба да уђе у фазу још убрзанијег раста и развоја.
Мали је додао да ће се веома брзо, као што је председник Републике и најавио, изаћи са предлогом и програмом „Србија од 2028. до 2035. годинеˮ.
Министар за јавна улагања Дарко Глишић рекао је да се током рада на терену и разговора са људима широм земље његов тим најчешће сусреће са проблемима око пијаће воде и навео да је прошле године у решавање тог питања инвестирано 1,4 милијарди динара.
Завршили смо водоводе у Љубовији, Малом Зворнику и Мионици. Тренутно се изводе радови у Лучанима, Љигу, Вршцу, Ужицу и Косјерићу, а потписали смо уговоре или се припремамо да их потпишемо и започнемо радове чим време дозволи у више јединица локалних самоуправа, између осталог и у Ћуприји и Жабарима, рекао је Глишић.
Министар је нагласио да су потписани уговори о изградњи водовода и у селу Влашком Долу, као и у општинама Жагубица, Рача, Лајковац, Сремска Митровица и Кнић.
Припремамо се за Обреновац, Апатин, Бољевац, Крагујевац, Белу Паланку, Бечеј, Владичин Хан, Врање, Кулу, Лапово, Прокупље и Трстеник, најавио је он и додао да се у Малом Зворнику наставља рад на изградњи водовода.
Он је рекао да је у петак, 23. јануара, био у Ужицу и да је у том граду започета петина замене мреже – 4,8 километара од укупно 25 километара, колико треба да се уради.
Глишић је, говорећи о улагањима у области здравства, навео да је у току пројектовање породилишта Народни фронт и Бежанијска коса, а да је у току извођење радова у Вишеградској.
Припремамо се и надам се да ћемо убрзо расписати и тендер за породилиште у Нишу, додао је он.
Министар просвете Дејан Вук Станковић оценио је да су, после највеће образовне кризе у Србији, потребне реформе у образовању, и то у два аспекта – нормативном и практичном.
Један је, како је навео, нормативни аспект, који подразумева промену законског оквира, а други је практични, односно начин извођења наставе, као и садржај и исходи онога што се учи.
Ако говоримо о нормативном аспекту, већ имамо припремљена четири закона. Један је о основама образовања и васпитања, затим промена закона о предшколском образовању, закона о основном образовању и закона о средњошколском образовању, рекао је Станковић.
Министар је указао на то да су ти закони у процедури и да претпоставља да ће политичка одлука бити донета да они веома брзо буду на дневном реду у парламенту.
Он је, што се тиче закона о универзитету, рекао да ресорно министарство има идеју која би ишла у два правца.
Први је промена структуре управљања високообразовним установама, где је моје мишљење, ово кажем као неко ко је провео време на високошколским установама и као грађанин Србије, а негде и коресорни министар на крају, да оснивач и главни финансијер високошколских установа мора да има веће утицаје на њихово функционисање и управљање, истакао је Станковић.
Он је додао да потпуно подржава идеју председника Србије о повећању конкуренције на тржишту услуга високошколских установа.
Министар је рекао да је то могућност да страни факултети отворе своје франшизе у Србији према стандардима акредитације који важе у Србији, а једнако тако и могућност да српски факултети отварају своје франшизе у другим земљама.
Такође, он је навео да Министарство просвете припрема и реформу образовних садржаја, односно реформу планова и програма, различитог начина извођења наставе.
Станковић је истакао да би требало да се врати васпитна улога школе, тако што ћемо, поред наставних садржаја усмерених на стицање когнитивних компетенција и вештина, вратити заинтересованост деце за спорт и уметност и на тај начин их сачувати од великог искушења да проводе време у виртуалном свету или на улици.
Председник Србије Александар Вучић оценио је да свет иде ка даљем фрагментирању и сукобима и да то није више подела на Запад и остатак света, већ да долази до значајне фрагментације и унутар Запада.
То је стални и трајни процес, рекао је Вучић и додао да свет у 2026. години неће бити мирнији, већ ће бити много проблематичније место за живот него што је био 2025. године.
Да би се обезбедио и гарантовао мир, сигурност и безбедност грађанима у тим условима, потребан је ангажман свих државних органа на ономе што је установљено као највиши приоритет – очување мира и стабилности земље, рекао је он.
То значи пуни ангажман свих делова државе, пре свега Владе, председника Републике, као и свих осталих, додао је Вучић.
Он је предложио да се формира оперативни тим и ојачају капацитети како би Србија брже напредовала на европском путу и да би се ствари тамо где је могуће реализовале много ефикасније него до сада.
Вучић је за председника тог оперативног тима предложио шефа Мисије Србије при ЕУ у Бриселу Данијела Апостоловића, а да у њему буду и министар за европске интеграције Немања Старовић, председница Скупштине Србије Ана Брнабић, први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали и министар правде Ненад Вујић.
Он је навео да није спорно да је у области здравства урађено много, али да постоје питања, попут недостатка санитетских возила, која нису решена, и поручио министру здравља да убрза активности у вези са решавањем таквих проблема како би се ојачао здравствени систем.
Вучић је рекао да ће се ангажовати и помоћи да радови на објектима за Експо 2027 теку брже и да се све заврши на време.
Председник Србије је нагласио да су за Србију главне теме Експо, енергетика, здравство, пољопривреда и образовање и наука, и поручио да се мора храбро ићи у реформе и показати визија.
Он је навео да жели да буде део тима за план развоја до 2035. године и предложио да шеф тима буде председник Владе проф. др Ђуро Мацут.
Седници су присуствовали и председница Покрајинске владе Маја Гојковић, гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, представници Војске Србије, са начелником Генералштаба генералом Миланом Мојсиловићем на челу, као и директори јавних предузећа.