Ђедовић Хандановић је навела да приоритети за даљи развој енергетског сектора остају диверзификација извора и рута снабдевања енергентима и јачање енергетске сигурности, уз нове капацитете обновљивих извора енергије у државном власништву.
Она је подсетила на то да је Србија пре две године започела диверзификацију гасног сектора изградњом гасне интерконекције Србија–Бугарска, преко које се снабдевамо гасом из Азербејџана, а имамо и приступ гасоводима ТАП и ТАНАП.
Тренутно се припрема техничка документација за гасне интерконекције са Северном Македонијом и Румунијом, односно наставља се рад на ширењу могућности за снабдевање енергентима наше земље из различитих праваца, рекла је министарка, додавши да наша земља завршава и раздвајање у гасном сектору, што је део Реформске агенде коју спроводи на путу ка Европској унији.
Министарка је навела да је усвојен просторни план за гасну интерконекцију Србија – Северна Македонија, као и да су у оквиру техничке помоћи Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WBIF) урађене Студија изводљивости са анализом исплативости и Студија о процени утицаја на животну средину за гасни интерконектор на територији Републике Србије и Републике Северне Македоније.
Према њеним речима, иградњом овог гасовода омогућиће се даље повезивање са Јужним гасним коридором, као и пренос гаса од Грчке, преко Северне Македоније до Србије и даље ка Европи.
Ђедовић Хандановић је указала на то да је гасна интерконекција Србија–Румунија, за коју је потписан меморандум о разумевању између ресорних министарстава, у фази припреме техничке документације, напоменувши да је очекивани завршетак оба ова гасовода у наредне две године.
Она је предочила и да је у последње две године на мрежу додато 426 мегавата капацитета у државном власништву, да су отворени нови термоблок, први ветропарк и соларна електрана у Костолцу у оквиру Електропривреде Србије.
Министарка је истакла да се припрема и један од највећих пројеката обновљивих извора енергије у Европи – соларнa електранa од једног гигавата, са батеријским складиштем од 200 мегавата, који има шири значај за Србију јер ће донети више сигурности и зелене енергије у државном власништву и смањити емисије штетних гасова.
Такође, имаће и додатни значај када крене са применом CBAM-а (Механизам прекограничног усклађивања цене угљеника), као и за озелењавање портфолија Електропривреде Србије, за који се очекује и подршка Мултилатералне агенције за гаранције инвестиција (MIGE), која је део Светске банке, рекла је она.
Кормије је похвалио реформе које је Србија спровела у енергетском сектору, као и спремност за спајање са ЕУ тржиштем електричне енергије.
Он је рекао да је та финансијска институција заинтересована да настави дијалог о финансирању капиталних пројеката и реформи кроз које Србија обезбеђује већу енергетску сигурност, додавши да за то имају развијене различите инструменте подршке.