Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Немања Старовић учествовао је данас у Тирани на министарском састанку који претходи сутрашњем самиту лидера Западног Балкана.
Министар за европске интеграције у Влади Републике Србије Немања Старовић учествовао је данас у Тирани на министарском састанку који претходи сутрашњем самиту лидера Западног Балкана.
Састанак су отворили генерални директор Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Герт Јан Копман и државна министарка и главни преговарач Албаније са ЕУ Мајлинда Дука.
На скупу су учествовали министри задужени за европске послове из региона Западног Балкана, као и представници Европске комисије, ЦЕФТА, Транспортне и Енергетске заједнице, Савета за регионалну сарадњу, Регионалне школе за јавну управу, као и Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој и Светске банке.
Главне теме састанка биле су нове иницијативе у оквиру Плана раста за Западни Балкан, а пре свега користи које он доноси грађанима и привреди региона, као и испуњавање заједничких обавеза из тог плана.
Када је реч о новим иницијативама, разговарало се о покретању Мапе пута о укидању роминга за Западни Балкан, интеграцији Западног Балкана у мрежу фабрика вештачке интелигенције ЕУ, отпочињању Индустријског дијалога, који би унапредио интеграцију региона у индустријске ланце вредности ЕУ, као и новим моделима за привлачење страних инвестиција у региону.
Представници региона представили су резултате у досадашњем спровођењу постојећих иницијатива у оквиру Плана раста, те истакли који су наредни кораци у том процесу.
Старовић је истакао да за Србију чланство у Европској унији није само формални циљ, већ и пут ка изградњи модерног, конкурентног и добро организованог друштва, које својим грађанима обезбеђује бољи квалитет живота.
Министар је нагласио да су све иницијативе које воде у том правцу, укључујући и оне које се односе на План раста за Западни Балкан, од суштинске важности јер јачају сарадњу са партнерима из ЕУ и региона и доносе опипљиве економске користи.
Када се говори о регионалној сарадњи, пре свега је реч о унапређеној трговини, новим радним местима и стабилнијем расту, додао је он.
Старовић је посебно указао на значај више иницијатива из Плана раста, нарочито оних о укључивању Западног Балкана у програм „Роминг као код кућеˮ, које ће бити јасан и директан показатељ сарадње између Европске уније и нашег региона.
Министар је истакао да укидање трошкова роминга неће бити само технички подухват, него и чин који грађанима поручује да и на овај начин равноправно припадају европској заједници.
Он је указао на то да Србија подржава Индустријски дијалог ЕУ – Западни Балкан као један од кључних сегмената иницијативе „Ауто-пут јединственог тржиштаˮ.
Старовић је упознао учеснике скупа са чињеницом да је Србија, напредујући брже, већ идентификовала секторе од стратешког интереса – биомедицинску индустрију, паметну мобилност, прехрамбену индустрију и технологију, и спремна је да се интегрише у европске ланце вредности.
Министар је, када је реч о вештачкој интелигенцији, рекао да је то област у којој успостављање Српске антене за вештачку интелигенцију (SAIFA), под окриљем иницијативе Фабрике вештачке интелигенције, важно јер ће отворити врата напретку, иновацијама и јачању европског екосистема вештачке интелигенције.
Србија је изабрана да буде једна од антена вештачке интелигенције, што представља велико признање нашем досадашњем раду, резултатима и иновационим потенцијалима, рекао је министар.
Старовић је нагласио значај чланства Србије у Јединственом подручју плаћања евром (SEPA), очекујући да пружаоци платних услуга из Србије буду оперативно спремни до маја 2026. године.
Такође, он је саговорнике упознао са напорима које Србија улаже у успостављање Зелених коридора са Европском унијом и спровођење Акционог плана за Заједничко регионално тржиште.
Министар је додатно поделио прве резултате спровођења пројекта WiFi4WB, који ће и нашим општинама и градовима који буду конкурисали омогућити бесплатан интернет у јавним просторима у наредне три године, те нагласио подршку коју Србија пружа регионалној сарадњи у туризму.
Према његовим речима, све те активности сведоче о посвећености Србије остваривању заједничких циљева.
Старовић се осврнуо и на досадашња постигнућа у имплементацији Реформске агенде Србије, подсетивши на то да је Србија у првом извештајном периоду успешно спровела четири реформска корака, од усвајања нове Стратегије за борбу против корупције и усклађивања са визном политиком ЕУ, до интеграције у европско тржиште електричне енергије и усвајања Уредбе о безбедности 5G мрежа.
Министар је подсетио на то да је у другом периоду спроведено још седам корака, укључујући јачање правног оквира за слободу медија, повећање транспарентности пројеката уговорених по међувладиним споразумима и подршку науци и иновацијама.
Он је додао да је у трећем, актуелном периоду, Србија већ усвојила Закон о информационој безбедности, чиме је у свој правни систем транспоновала NIS 2 директиву ЕУ, а наставља да напорно ради на преосталим корацима.
Старовић је напоменуо да је Србија испунила своје обавезе и поднела захтеве за исплату Европској комисији и сада је на страни европских партнера да уваже наше напоре и за њих одобре плаћања.
Верујем да ће Европска комисија подржати наш рад и тиме потврдити да су реформе прави пут ка Европи – пут који гради бољу будућност за све грађане Србије и региона, поручио је министар.