Порески приходи планирани су у износу од 2.080 милијарди динара (повећање од 126,6 милијарди динара), непорески у износу 303,3 милијарде динара, а донације у износу од 31,4 милијарде динара.
Такође, предложеним буџетом предвиђени су укупни расходи и издаци у износу од 2.751,7 милијарди динара.
Предвиђен је фискални дефицит буџета од три одсто БДП-а.
Тај резултат неће нарушити успостављену путању смањења учешћа јавног дуга у БДП-у, који је пројектован на 44,5 одсто у 2026. години.
Пројектована стопа привредног раста за 2026. годину износи три одсто БДП-а (у 2027. години очекује се раст од пет одсто, а у 2028. раст од 3,5 одсто).
Влада је усвојила и низ одлука о давању сагласности на финансијске планове за 2026. годину.
На седници је усвојен Предлог закона о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, којим се средства за ову намену увећавају за додатних 200.000.000 евра, тако да укупан износ кредита покривених гаранцијом сада износи 600.000.000 евра.
Примена овог закона у првих шест месеци показала је да је реализација Програма подршке младима у куповини прве стамбене непокретности била изузетно добра, да је број нових захтева у константном порасту, те су средства опредељена за укупан износ кредита покривених гаранцијом недовољна да се задовољи потражња.
Чланови Владе усвојили су и Предлог закона о изменама и допунама Закона о факторингу, којим се детаљно уређује поступање са средствима обезбеђења у обављању посла факторинга, уводи могућност да уговор о факторингу, ако је закључен у писаној форми и оверен код јавног бележника, има снагу извршне исправе, чиме се доприноси унапређењу наплативости потраживања у пословима факторинга.
Прописано је да за време трајања уговора о факторингу потраживање које је предмет тог уговора не може престати пребијањем између уступиоца и дужника, уз могућност да се уговором о факторингу другачије одреди и уведена је обавеза евидентирања електронских фактура издатих у послу факторинга у централну евиденцију факторинга, коју ће успоставити Министарство финансија у року од 18 месеци.
Влада je усвојила Предлог закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа, којим се уводи порез на увоз угљенично интензивних производа – гвожђа и челика, цемента, ђубрива и алуминијума, како би се обезбедили равноправни услови за пословање на тржишту Србије домаћих произвођача и увозника ових производа и подстакло смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште, у складу са праксом ЕУ и Механизмом прекограничног прилагођавања цене угљеника (CBAM).
Такође, усвојен је и Предлог закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Циљ је подстицање смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, унапређење заштите животне средине и равноправан третман свих привредних субјеката у складу са принципом „емитер плаћа” и европском регулативом.
Чланови Владе усвојили су Предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења „е-Боловање-Послодавацˮ, имајући у виду да је досадашњи поступак који се односи на боловање застарео, спор и подложан злоупотребама, јер се цео спроводи коришћењем папирних докумената.
Ово софтверско решење биће повезано са Републичким заводом за здравствено осигурање и обезбедиће целовито дигитално управљање процесом боловања.
Самозапослени и послодавци који не запошљавају друга лица такође ће моћи да приступе овом систему.
Применом софтверског решења „е-Боловање-Послодавацˮ смањују се административни трошкови, кашњења и грешке у поступку, а истовремено повећава правна сигурност и транспарентност.
Чланови Владе усвојили су Предлог закона о службеним контролама, којим се успоставља јединствен, модеран и ефикасан систем контроле хране, хране за животиње, здравља и добробити животиња, здравља биља и органске производње, усклађен са европским прописима.
Овим законом ће се значајно унапредити заштита потрошача, транспарентност надзора и ојачати лабораторијски и инспекцијски капацитети.
Такође, усвојен је и Предлог закона о органској производњи, којим се у потпуности преузимају правила ЕУ из те области, уводи Регистар органских произвођача, јача контролни систем и спречава злоупотреба ознака „екоˮ, „биоˮ и „оргˮ на производима који нису органски.
На седници је усвојена Уредба о проглашењу Специјалног резервата природе „Златарˮ, који обухвата око 8.000 хектара богатих шумских екосистема – шуме смрче, јеле и букве, са бројним ендемичним врстама и вредним стаништима.
На овом подручју живи 128 врста птица, 42 врсте сисара и 871 врста биљака, од којих многе имају велики природни значај.
Примењује се режим заштите I, II и III степена, с циљем очувања природних вредности, станишта и одрживог коришћења ресурса, а Златар је део Еколошки значајног подручја „Увац и Милешевкаˮ, које је познато по традиционалном начину живота и Манастиру Св. Козме и Дамјана.
Влада је усвојила Решење о додели новчане награде за спортске резултате спортисти Драгану Ристићу за освојену златну медаљу на Европском првенству у параолимпијској спортској дисциплини стрељаштво, које је одржано у Осијеку, у Републици Хрватској, од 30. септембра до 8. октобра 2025. године.
Износ новчане награде је 20.000 евра у динарској противвредности, а награду у истоветном износу добио је и тренер Драгана Ристића.