Селаковић је рекао да је Миловановић својим уметничким опусом задужио српски род, али да је доживео велику историјску неправду, уз напомену да је овај сликар поменуту вилу подигао 1930. године, по својој мери и нацртима, а у том објекту се налазио његов уметнички атеље.
Према његовим речима, док су нас деценијама учили о слави и части онога што се звало Ужичка република, избегавали су да говоре о ономе што представља неизбрисиве мрље на тој творевини.
Једно од највећих моралних посрнућа Ужичке републике била је трагична смрт Михаила Миловановића, који је био парадигма жртве тог времена – који је страдао због људске зависти и злобе и није му се опростило што је спасавао од немачког окупатора заробљене чланове породица појединих Ужичана, рекао је он.
Није му била опроштена ни његова уметничка прошлост ни чињеница да је био најпознатији сликар српске врховне команде у току Првог светског рата, објаснио је министар.
Он је нагласио да се Миловановић, са својим сународницима, вратио као борац у ослобођену отаџбину и да је у њој наставио да ствара, али да је доживео велику неправду последњег дана Ужичке републике, када је, са више стотина грађана, стрељан од стране њених власти и највероватније покопан у неку масовну гробницу.
Као што нисмо одустали од покретања ових радова, тако нећемо стати док их не завршимо и док овде не будемо организовали уметничке колоније у част Михаила Миловановића, које су недавно започете, додао је он.
Селаковић је изразио очекивање да ће већ у новембру бити отворена нова стална поставка Народног музеја у Ужицу, у оквиру које се налази једна од највреднијих и најлепших збирки – збирка слика Михаила Миловановића.
Такође, министар је рекао да очекује да на сваке две до три године ужички музеј, односно град Ужице, и Република откупе нешто од његових дела расутих по свету и врате их овде у његов родни крај.
Он је, говорећи о Михаилу Миловановићу, истакао да је реч о уметничком генију, који је дизајнирао једну врсту ћириличког фонта, те да је све што је радио на црквама у ужичком крају изводио управо својом ортографијом, а тај фонт ће бити промовисан и у Музеју ћирилице.
Селаковић је отворио и изложбу радова са ликовне колоније посвећене Михаилу Миловановићу, која је, поводом Дана града, уприличена у Народном позоришту Ужице, а потом је присуствовао и свечаној седници Скупштине града.