Од тренутка кадa је 12. септембра Б. Ј. одлучио да ступи у штрајк глађу због, како је навео у писаној изјави, незадовољства радом суда, свакодневно су му праћени сви витални параметри, након чега су јуче лекари тог завода донели одлуку да се ово лице смести у болницу у Београду, уз добијено одобрење суда.
Све особе које имају одобрење надлежног суда у Новом Саду могу да га посете у Специјалној затворској болници у Београду.
Управа, поводом нових навода о нехуманом поступању према Б. Ј. током боравка у притвору, још једном истиче да су такве тврдње неосноване и да ниједном запосленом није била намера да се то лице доведе у нехуман и деградиран положај јер би такво понашање било санкционисано.
Није тачно да се крила чињеница да Б. Ј. штрајкује глађу од 12. септембра (петак) јер је управа Завода по закону дужна да обавести надлежан суд када лице у притвору ступи у штрајк глађу, што је у овом случају и урађено и усменим и писаним путем.
Његов адвокат га је посетио првог радног дана, 15. септембра (понедељак), када је и сазнао да одбија да узима храну.
У погледу навода да је овом лицу много касније речено да му је отац преминуо, истичемо да то није истина јер је он сам 2. септембра око 10 часова у разговору са судијом за извршење у соби у којој је био смештен, у присуству запослених, рекао да му је мајка током посете тог истог јутра рекла да му је отац преминуо.
Судија му је тада рекла да треба да напише молбу поступајућем судији да му суд дозволи да буде изведен из притворске јединице како би присуствовао сахрани оца, а одобрење суда је стигло у затвор 4. септембра после 15 часова, када стиже и сва друга пошта.
Није тачно ни да је овом лицу омогућено да буде врло кратко на сахрани 6. септембра јер је лице довезено 15 минута раније на место где је организована сахрана у 11 часова, којој је присуствовао све време до 11.30 часова.
Није тачна ни тврдња да је Б. Ј. присуствовао сахрани током трајања штрајка глађу, јер је сахрана организована шест дана пре његове одлуке да ступи у штрајк.
Управа за извршење кривичних санкција још једном истиче да су припадници Службе за обезбеђење дужни да поштују безбедносне процедуре током извођења лица из притворске јединице ван затвора, за шта се користе лисице и за руке и за ноге.
У случају Б. Ј. оне су употребљене само за ноге како би му било омогућено да прими саучешће од свих који су били присутни на сахрани.
Поводом коментара у којима је упоређивано извођење осуђеника из затвора на сахрану са извођењем овог лица из притвора, подсећамо да постоји разлика у спроводу лица из притвора и лица на извршењу казне затвора и да се везивање увек примењује код притворених лица.
У складу са Правилником о мерама за одржавање реда и безбедности у заводима за извршење кривичних санкција, који се односи на спровод лица из притворских јединица, „везивање руку и ногу врши се средствима за везивање на начин којим се не наносе телесне повреде лицу које се везујеˮ.
С друге стране, осуђеници су разврстани у затворено, полуотворено и отворено одељење, од чега и зависи да ли ће лице бити везано.
У складу са Законом о извршењу кривичних санкција, осуђеници у полуотвореном и отвореном одељењу имају изласке у град, омогућено им је да одлазе у посете породицима за викенде и празнике, користе наградно одсуство и имају слободне дане на име радног ангажовања.
Управа за извршење кривичних санкција стоји на располагању свим институцијама које контролишу рад казнено-поправних установа да провере опхођење запослених према Б. Ј. све време током боравка у притвору и да ли је било нехуманог поступања у било ком тренутку, истиче се у саопштењу.