Министарство културе Владе Републике Србије и Археолошки институт у Београду потписали су данас уговоре за реализацију 17 пројеката у области археолошког и непокретног културног наслеђа, укупне вредности 23.500.000 динара.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министарство културе Владе Републике Србије и Археолошки институт у Београду потписали су данас уговоре за реализацију 17 пројеката у области археолошког и непокретног културног наслеђа, укупне вредности 23.500.000 динара.
Од тога, 13.300.000 динара намењено је археолошким истраживањима, док је 10.200.000 динара опредељено за радове на заштити и презентацији непокретног културног наслеђа.
Уговоре су у Виминацијуму, једном од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији, потписали министар културе Никола Селаковић и директорка Археолошког института у Београду Снежана Голубовић.
Селаковић је том приликом истакао да су археологија и заштита непокретног културног наслеђа приоритети Министарства културе, али и велики неискоришћени потенцијал за развој културног туризма у Србији.
Министар је напоменуо да Виминацијум годишње посети приближно 100.000 људи, при чему ће убрзаним развојем путне инфраструктуре он бити још доступнији за посетиоце.
У периоду трајања светске изложбе Експо у Београду очекује се више од 3,5 милиона посетилаца, а ако бисмо само пет одсто од тог броја привукли да посете Виминацијум, то би значило 175.000 туриста. Уверен сам да, уз добру припрему и озбиљнији маркетинг, тај број може бити и знатно већи, рекао је он.
Селаковић је нагласио да су, осим Виминацијума, подржани и пројекти на другим значајним археолошким локацијама, као што су Маркова тврђава код Врања, тврђава Копријан код Дољевца, Царичин град, неолитски локалитети у Поморављу, Тимакум минус код Књажевца, Шаркамен врело код Неготина, као и радови на очувању терми у Константиновој вили на локалитету Медијана код Ниша.
Селаковић је навео и да је разговарано о кључним будућим иницијативама – изради археолошке карте Србије и укључивању стручне заједнице у израду националне стратегије развоја археологије.
Голубовић је нагласила да је ово важан тренутак за истраживаче, најавивши да ће се веома брзо кренути у реализацију свих тих уговора.
Према њеним речима, није реч само о археолошким ископавањима, већ и о различитим истраживањима – геомагнетским и геофизичким, као и о финансирању публикација.
Она је додала и да ће се у наредном периоду више пажње посветити образовању нових кадрова.