Саветница у Министарству финансија Владе Републике Србије Ана Јовић изјавила је данас да све студије показују да се у нашој земљи ниво сиве економије смањује и нагласила да тај добар тренд треба одржати.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Саветница у Министарству финансија Владе Републике Србије Ана Јовић изјавила је данас да све студије показују да се у нашој земљи ниво сиве економије смањује и нагласила да тај добар тренд треба одржати.
Јовић је на панел дискусији на ову тему, коју је организовао НАЛЕД поводом представљања истраживања ставова привреде о сивој економији, истакла да је припремљен нови национални програм за сузбијање сиве економије, завршена је јавна расправа и у процедури је усвајања.
Она је подсетила на то да је из претходног националног програма више од 70 одсто активности реализовано у потпуности или делимично, и уједно оценила да су ови резултати показатељ да је добро усмерен правац реформи.
Влада је увидела значај сузбијања сиве економије још 2015. године, када је први пут формирано Координационо тело за сузбијање сиве економије, а данас том телу председева потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали, напоменула је саветница.
Смањењу сиве економије највише су допринеле две велике реформе – фискализација и е-фактуре, објаснила је Јовић и додала да се очекује и наставак тренда сузбијања нелегалних економских токова у привреди.
Према њеним речима, само неке од последица сиве економије су мањи буџетски приходи, отежано пословање субјеката који раде уз поштовање прописа, што може довести до затварања привредних субјеката који поштују прописе, отпуштања радника и смањења инвестиција.
Јовић је поручила да ће се наставити са даљим смањивањем фискалног оптерећења зарада, будући да је то, како је рекла, разлог за бежање у сиву економију који привредници често истичу.
Професорка Економског факултета у Београду Горана Крстић истакла је да је истраживање показало да је у Србији у 2022. години удео сиве економије у бруто домаћем произвиду 11,7 одсто, што представља смањење у односу на 2017. годину када је износио 14,9 одсто.
Смањењу сиве економије у петогодишњем периоду, како је предочила, допринели су релативна макроекономска стабилност, раст учешћа великих привредних субјеката у БДП-у, опоравак тржишта рада, развој услуга безготовинског плаћања, реформе које се односе на фискализацију, реформу паушалног опорезивања, унапређење пријаве сезонских радника.
Према њеним речима, од 100 динара сиве економије приближно 64 динара чине непријављене зараде запослених, док је 36 динара непријављени профит.
Професор Правног факултета у Београду Бранко Радуловић указао је на значајну промену у перцепцији сиве економије, наводећи да се она данас значајно мање толерише.
Шеф Јединице за конкурентност у НАЛЕД-у Марко Данон навео је да је истраживање показало да је од 2005. године до данас сива економија у паду од десет процентних поена БДП-а, што наводи на закључак да су ефекти усвојених програма за сузбијање сиве економије 2015. и 2019. године јасно видљиви.
Професор Економског факултета у Београду Саша Ранђеловић указао је на корелацију нивоа безготовинског плаћања и нивоа сиве економије, односно да повећање нивоа безготовинског плаћања доноси смањење сиве економије.
Када се прерачунају у коефицијенте еластичности, раст вредности ПОС трансакција за један одсто повезан је са смањењем сиве економије за 0,041 одсто, предочио је Ранђеловић.
Закључак истраживања НАЛЕД-а јесте да је у многим европским земљама, укључујући и Србију, сива економија и даље изражена, али да се очекује да ће постепено опадати са даљим економским развојем.