Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић присуствовао је данас представљању едиције „Прозна дела српских научника“.
П:
О:
Читај ми
Представљена едиција „Прозна дела српских научника“
Београд,
29. мај 2019.
Вукосављевић је на конференцији за новинаре у Министарству културе и информисања, на којој су били и председник Покрајинске владе Игор Mировић, директорка ЈП „Службени гласник“ Јелена Триван, оперативни уредник едиције и члан редакционог одбора Александар Гаталица и управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Александар Јерков, рекао да је прошле године, са великим успехом изашла из штампе едиција о Великом рату.
Он је оценио да је то било капитално издање које је привукло велику пажњу публике и критике.
Реч је о најбољем што је српска књижевнст створила на тему једног од највећих и најтрагичнијих догађаја у српској историји. Ободрени прошлогодишњим успехом одлучили смо да покренемо едицију „Прозна дела српских научника“ која треба да посведочи о разноврсним талентима српских научника током историје, истако је Вукосављевић.
Министар културе је скренуо пажњу на тип личности који је историја раније познавала под именом „полихистор“, а која се односила на људе велике ерудиције, експерте у више различитих области.
Према његовим речима, управо ова едиција даје групу наших научника који су припадали таквим широко образованим људима у пољу различитих наука.
Својим огромним талентом и образовањем, они су настојали да својој нацији пруже допринос колико и како су могли, не искључиво у матичним областима већ и оним које су излазиле изван њихових основних стручних ангажовања, нагласио је министар културе.
Он је нагласио да едиција „Прозна дела српских научника“ први пут на једном месту жели да покаже снагу талента и посвећеност наших научних великана.
Вукосављевић је указао на то да девет аутора којима ће бити посвећени појединачни томови нису били само велики научници у својим областима, већ су остали упамћени као ренесансне личности које су често спајале по неколико велких интересовања.
Оно што може да остане најдубљи рефлекс ове едиције јесте да се младе генерације осоколе сазнањима о томе колико интелектуалци доприносе, ако су праћени талентом и огромним личним ангажовањем, друштву и духу времена. Ако се то деси овим нашим залагањем, знаћемо да смо учинили прави потез, поручио је Вукосављевић.
Мировић је нагласио да едиција није само наше национално богатство већ богатство целог света.
Важно је успоставити континуитет, то мора бити наше јасно одређење. Едиција ће новим генерацијама осветлити важне теме и важне људе из наше историје и путеве којима су се они кретали, рекао је Мировић.
Он је додао да су ове едиције привилегија нових нараштаја и подсетио на времена када је оваква литература била тешко доступна широј публици.
Директорка ЈП „Службени гласник“ Јелена Триван је изразила очекивање да ће едиција у плану обновити успех претходног веома значајног пројекта.
Управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ Александар Јерков подвукао је једну од особености нашег народа, а чиме не могу да се похвале многе националне књижевности.
То је да изузетне писце можете да нађете где их не бисте очекивали: међу светитељима, управитељима, научницима. Ова едиција говори о томе, навео је Јерков.
Према речима оперативног уредника едиције и члана редакционог одбора Александра Гаталице, ово дело ће имати око 5000 страна које ће, обједињене у истим корицама, дати нови квалитет и поновити успех претходног пројекта.
Сва дела која ће бити штампана у едицији „Прозна дела српских научника“ даће први пут на српском језику целовит преглед и увид у особеност и заинтересованост оних који се данас сматрају важним носиоцима научних и културних вредности - од Атанасија Стојковића који је био први предавач на неком руском универзитету пре готово двеста година (а који је публиковао значајне радове у проучавању метеорита), преко Милутина Миланковића који је своје најзначајније радове оставио у климатологији, али је био и инжењер који је пројектовао први београдски водовод и канализацију, Владана Ђорђевића који је био оснивач српског санитета, али је остао упамћен и као председник Београдске општине и председник једне од дуговечнијих влада краља Милана, све до данашњих дана и јединог живог представника у едицији, Горана Милашиновића нашег еминентног лекара по којем је назван један пејсмејкер, али и особе која је један од најбољих српских књижевника.
Ова едиција жели да покаже до које мере су реномирани српски научници били и талентовани писци, есејисти, аутобиографи и популаризатори науке.
На једном месту тако ће се пронаћи веома позната дела: „Са пашњака до научењака“ (Михаило Пупин), „Кроз васиону и векове“ (Милутин Миланковић) и „Сулејман и Рокселана“ (Радован Самарџић), али и она мање знана: „Роман јегуље“ (Михаило Петровић Алас) и „Калуђер и хајдук“ (Стојан Новаковић).
Едиција „Прозна дела српских научника“ представља заједнички пројекат Министарства културе и информисања Владе Републике Србије, Владе АП Војводине, ЈП „Службени гласник“ и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, а требало би да буде завршена током јесени и представљена на Сајму књига у Београду, крајем октобра 2019. године.
-
Београд, 14. новембар 2026.Кфор мора бити спреман да очува безбедно окружење за све на...
-
Београд, 14. новембар 2026.Ухапшено једно лице због недозвољеног промета акцизних...
-
Београд, 13. новембар 2026.Заједничком акцијом полиција Србије и Словеније ухапшени...
-
Панчево, 13. новембар 2026.Реализована међународна вежба специјалних снага „SOFEX 26“
-
Београд, 13. новембар 2026.Ухапшене четири особе и заплењено 90 килограма марихуане
-
Београд, 13. новембар 2026.Ухапшено шест припадника организоване криминалне групе због...
-
Београд, 13. новембар 2026.Полиција запленила 12 килограма кокаина
-
Београд, 13. новембар 2026.Ухапшен држављанин Узбекистана због давања мита
-
Београд, 12. новембар 2026.Ухапшена једна особа због злоупотреба на штету буџета Града...
-
Београд, 12. новембар 2026.Исплата друге рате студентима за 50 одсто плаћене школарине до...