Изложба под називом "Европска година културног наслеђа 2018 – Где прошлост сусреће будућност", чији je циљ да се публици представе пројекти који су у Србији обележили ову значајну европску иницијативу, отворена је данас у Народном музеју у Београду.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Изложба под називом "Европска година културног наслеђа 2018 – Где прошлост сусреће будућност", чији je циљ да се публици представе пројекти који су у Србији обележили ову значајну европску иницијативу, отворена је данас у Народном музеју у Београду.
На изложби, коју организује Министарство културе и информисања Владе Републике Србије, у сарадњи са Галеријом Матице српске и Народним музејом, представљено је 30 пројеката.
Европски парламент и Савет Европске уније прогласили су 2018. Европском годином културног наслеђа са намером да се подстакне размена културног наслеђа, подигне свест о вредностима и појача осећај припадности заједничком европском простору.
Помоћница министра културе и информисања за међународну сарадњу и европске интеграције Асја Драча Мунтеан навела је да је у Европској години културног наслеђа из Србије учествовало више од сто пројеката различитог профила – од пројеката локалних музеја, преко удружења грађана и основних школа, до конференција и истраживачких пројеката.
Према њеним речима, реализовани пројекти говоре о томе да грађани Србије брину о свом културном наслеђу и да су свесни тога да нису само институције те које треба да чувају то наслеђе.
Шеф за информисање, комуникацију и медије Делегације ЕУ у Србији Пол-Анри Пресе оценио је да је низ догађаја и кампања у Србији, али и широм нашег континента, у протеклих годину дана показао на који начин Европа вреднује своје културно наслеђе.
Слоган "Где прошлост сусреће будућност" подсећа нас на то да наслеђе из прошлости није само старо камење које гледамо, већ и велика вредност за будуће генерације, истакао је Пресе.
Он је подсетио на низ пројеката у Србији у којима учествује Европска унија, попут програма "Креативна Европа" који помаже филмску продукцију, књижевне преводе и креативне индустрије.
Само ове године, како је додао, отворили смо Синагогу у Суботици, тврђаву у Пироту, што су изузетни примери културног наслеђа у Србији који су обновљени средствима ЕУ.
Према његовим речима, недавно је европски комесар за проширење Јоханес Хан обелоданио планове за обнову тврђава у Кладову и Смедереву, обнову националних позоришта и отварање туристичког центра у Феликс Ромулијани.
Кустос Галерије Матице српске и поменуте изложбе Никола Ивановић оценио је да реализоване пројекте карактерише хетерогеност, и додао да се у осмишљавању поставке ослонио на основне ликовне елементе – линију као сусрет различитих институција и организација и боје (боју лаванде, која је боја лога Европске године културног наслеђа, и ултрамарин плаву, која је боја заставе ЕУ).