Јоксимовић је на 46. седници скупштине Сталне конференције градова и општина, навела да је кључна реч у процесу интеграција координација националног и локалног нивоа.
Она је нагласила да је пуна укљученост локалне самоуправе у складу са новим приступом кохезивној политици који је актуелан у Европској унији, а чији мото је "Европа ближе грађанима".
То се подудара са оним што ми желимо, а то је да процес европских интеграција буде процес развоја целе Србије, поручила је министарка, и додала да локалне самоуправе не треба да чекају инструкције централне власти, већ да саме примењују и спроводе нове стандарде и законе.
Указавши на значај активне комуникације националног нивоа власти са локалом, Јоксимовић је подвукла да евроинтеграције подразумевају усвајање нових стандарда, а затим и њихову имплементацију, односно делотворно спровођење.
Она је истакла да садашња влада никада није реформе које спроводи, а које су често биле тешке и непопуларне, правдала захтевима из Брисела, чиме је избегнуто стварање негативне перцепције Европске уније и процеса придруживања код наших грађана.
Министарка је указала на то да је у овој фази за Србију важно да учини све како би грађани и локалне самоуправе користили новац из фондова ЕУ и избегли некада непотребна задуживања.
Србија је, када је у питању коришћење средстава из предприступних фондова, боља од свих земаља у региону, рекла је она уз напомену да процес интеграција није почео јуче и да је често условљен објективним околностима унутар саме Уније.
Мислим да је наш темпо солидан. Постоје, наравно, области попут заштите животне средине, које су захтевне, временски и капацитетима, али најзначајнији је тимски рад, поручила је министарка.
Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је да су локалне самоуправе стуб европских реформи јер се у Србији 70 одсто правне регулативе ЕУ примењује на локалном нивоу.
Један од главних услова, од којих зависи наша европска будућност је, како је нагласио, реформа јавне управе, која српску привреду и грађане ставља у повољнији положај.
Према његовим речима, изменама и допунама Закона о локалној самоуправи омогућено је да општине остварују међусобну сарадњу у примени европских стандарда.
Тим изменама смо предвидели обавезу представника градова и општина у Србији да континуирано прате процес њеног приступања ЕУ, објаснио је министар.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици подсетио је на то да је током 2018. године ЕУ ставила Западни Балкан на приоритетно место у својој агенди, и додао да је ЕУ систем јединствен у свету и да њене регулативе и закони нису ограничења већ прилика за будуће чланице.
Он је објаснио да је важно да локал блиско сарађује са националним нивоом, а када се земља прикључи ЕУ, неопходно је да има јавну администрацију, која ће бити ефикасна, транспарентна и која ће имати капацитете да имплементира законе и користи средства из фондова.
Амбасадор Шведске у Србији Јан Лундин истакао је да се та земља залаже за политику проширења, али да је то процес пун изазова, напоменувши да не треба одустати, јер интеграције воде ка стабилном и одрживом друштву.
У том процесу, Шведска пружа помоћ националним, регионалним и локалним нивоима власти у Србији и то, пре свега, у области управљања отпадом и пречишћавању вода, навео је Лундин.
Према његовим речима, СКГО даје велику подршку у унапређењу капацитета локалних самоуправа у примени европских стандарда.
Председница СКГО Душанка Голубовић навела је податак да је детаљним анализама те организације утврђено да чак 21 преговарачко поглавље утиче на рад и ефикасност локалних самоуправа у Србији.
Голубовић је рекла да у процесу европских интеграција СКГО учествује као део преговарачког тима и информише представнике градова и општина које су њихове конкретне обавезе у тој области.
Коришћење предприступне помоћи ЕУ је добар начин да представнике локалних самоуправа обучимо како се примењују европске процедуре, као и мере које се од њих очекују, објаснила је она.