Министар рударства и енергетике у Влади Републике Србије Александар Антић изјавио је данас, отварајући научни скуп под називом "Енергетика и климатске промене", да наша земља има веома мале емисије гасова са ефектом стаклене баште.
П:
О:
Читај ми
Наша земља мали емитер гасова са ефектом стаклене баште
Београд,
26. новембар 2018.
Антић је у Српској академији наука и уметности истакао да Србија није индустријски развијена земља и да нема велики утицај на глобално загађење животне средине, додавши да наша земља на светском нивоу учествује са свега 0,13 одсто у емисији гасова с ефектом стаклене баште.
Он је указао на то да се борба против климатских промена остварује у ситуацији у којој енергетски биланси Србије, као и баланс различитих енергената нису сјајни.
Наши планови су амбициозни и спремни смо на то да се укључимо у светске трендове и будемо део глобалних активности у борби против климатских промена, поручио је министар.
Он је упозорио на то да ће транзиција нашег енергетског система бити болна и скупа, али да се мора водити рачуна о ресурсима којима располажемо, а који се пре свега односе на угаљ.
Министар је навео да се производња електричне енергије у нашој земљи највише ослања на угаљ, односно приближно 65 одсто енергије долази из термоелектрана.
План нам је да достигнемо циљеве Европске уније, по којима емисија гасова са ефектом стаклене баште треба да се смањи за 80 до 95 одсто до 2050. године, објаснио је министар.
У Србији се тренутно 23 или 24 одсто електричне енергије троши из обновљивих извора енергије, прецизирао је министар и подсетио на то да је циљ, у складу са европским интеграцијама наше земље, да достигнемо удео од 27 одсто у укупној потрошњи енергије до 2020. године.
Према његовим речима, ЕПС је у претходних неколико година инвестирао 300 милиона евра у еколошке пројекте у термоелектранама, док ће у наредном периоду бити уложено још 700 до 800 милиона евра.
Министар је нагласио да је у Србији велика пажња посвећена енергетској ефикасности, за коју ће следеће године из буџета бити издвојено приближно 500 милиона динара.
Он је указао на то да се један од најзначајнијих планова у области енергетске ефикасности односи на то да се у десет општина системи даљинског грејања пренесу на био масу.
Када је реч о изградњи малих хидроелектрана, он је објаснио да Министарство рударства и енергетике не одређује услове под којима ће се те хидроелектране градити, и додао да је то питање уређено Законом о водама, Законом о енергетици и другима.
Према његовим речима, зато ће то министарство, заједно са Министарством заштите животне средине, радити на томе да се мале хидроелектране у Србији граде искључиво по прописима који то уређују.
-
Аутор: Фонет
-
Београд, 22. јун 2026.Професионална јавна управа један од темеља напретка Србије ка ЕУ
-
Београд/Минск, 22. јун 2026.Значајан простор за даље јачање економске сарадње са Белорусијом
-
Београд, 22. јун 2026.Сарадња међу државама од кључног значаја у условима глобалних...
-
Фрушка гора, 22. јун 2026.Економско оснаживање жена добробит за читаво друштво
-
Београд, 22. јун 2026.Нова гасна електрана у Нишу за већу енергетску стабилност Србије
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Србија остаје чврсто посвећена принципима мултилатерализма
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Нове могућности за сарадњу Србије са земљама Латинске Америке и...
-
Београд/Куманово, 21. јун 2026.Подршка очувању националног и културног идентитета Срба у...
-
Београд/Москва, 21. јун 2026.Унапређење сарадње Србије и Русије у области културне и јавне...
-
Београд, 20. јун 2026.Србија и JICA усагласиле кључна питања за реализацију РХЕ Бистрица