Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Младен Шарчевић поручио је данас, отварајући међународну конференцију "Инклузивно образовање – пут развоја образовања Србије", да је инклузивни приступ довео до укључивања већег броја деце из осетљивих група у систем образовања.
П:
О:
Читај ми
Процес инклузивног образовања у Србији дао добре резултате
Београд,
22. новембар 2018.
Шарчевић је истовремено истакао да је рано укључивање деце у образовање кључно за пуну друштвену инклузију детета и његове породице, као и за развој људског капитала.
Он је нагласио да су ојачани капацитети институција и сарадња свих заинтересованих страна допринели развоју инклузивног образовања, напомињући да је при Министарству формирана Група за образовање мањина, социјалну инклузију и заштиту деце од насиља и дискриминације.
Према његовим речима, прошле школске године је 11.546 деце у основним школама похађало наставу према индивидуалном образовном плану, повећан је обухват ромске деце образовањем у основним и средњим школама, а додељене су и стипендије за 520 ученика те националности.
Министар је објаснио да је за реализацију тог циља било неопходно учешће педагошких асистената, којих је тренутно запослено 175, а планирано је и ангажовање нових 590.
Одлуком Владе, како је додао, обезбеђени су бесплатни уџбеници, при чему се од школске 2016/2017. године, према потребама ученика, достављају и прилагођени уџбеници, којих је за школску 2018/2019. годину обезбеђено 6.948.
Директорка Уницефа у Србији Ређина де Доминићис објаснила је да инклузивност значи да свако дете има једнако право и могућност да се укључи у квалитетно образовање и добије подршку која му је потребна за учење и лични развој.
Она је указала на то да процес инклузивног образовања, који је у Србији почео пре 10 година, већ даје видљиве резултате и у том контексту истакла да је само прошле школске године израђено 11.500 планова за инклузивно образовање за децу којој је то потребно.
Основно образовање завршава 64 одсто деце ромске националности у односу на 28 одсто 2005. године, прецизирала је Доминићис и додала да су законске одредбе у Србији добре и да се капацитети за њихово спровођење развијају.
На нивоу предшколског образовања већина деце из осетљивих група је и даље искључена из програма раног образовања. Само девет одсто деце из најсиромашнијих домаћинстава је уписано у предшколско образовање у поређењу са 50 одсто деце из опште популације, објаснила је она.
Шеф другог Сектора операција Делегације ЕУ у Србији Штефен Худолин навео је да је развој политика образовања један од стубова социо-економског развоја.
Он је подвукао да је Србија дефинисала своје законске одредбе како би се обезбедило једнако учешће сваког детета у образовању, нагласивши да се национална обавеза ту не зауставља, већ да је потребно обезбедити потпуну имплементацију тих прописа.
Напредак је видљив, али реформе морају да се наставе јер је остало доста изазова. Волели бисмо да видимо јачу међусекторску сарадњу која би се усредсредила на квалитет наставе, оценио је Худолин.
Амбасадор Швајцарске у Србији Филип Ге указао је на то да та земља има нову стратегију сарадње са Србијом у оквиру које ће се у наредних четири године швајцарски фокус пребацити са инклузивног ка дуалном образовању и систему за учење кроз рад.
Ова промена тежишта је усмерена ка повећању могућности запошљавања младих у Србији, објаснио је он и додао да је потребно развијати и нове политике инклузивног образовања у оквиру нове стратегије образовања до 2030. године.
Конференцију су организовали Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Швајцарска агенција за развој и Уницеф.
Скуп има за циљ представљање међународних и националних искустава у вези с квалитетним, инклузивним образовањем, промовисање инклузивног образовања као квалитетног образовања за све, унапређење иницијалног образовања и стручног усавршавања наставника како би се досегле неопходне компетенције за рад са свом децом, као и дефинисање наредних корака у развоју политике инклузивног образовања у Србији.
-
Београд, 22. јун 2026.Професионална јавна управа један од темеља напретка Србије ка ЕУ
-
Београд/Минск, 22. јун 2026.Значајан простор за даље јачање економске сарадње са Белорусијом
-
Београд, 22. јун 2026.Сарадња међу државама од кључног значаја у условима глобалних...
-
Фрушка гора, 22. јун 2026.Економско оснаживање жена добробит за читаво друштво
-
Београд, 22. јун 2026.Нова гасна електрана у Нишу за већу енергетску стабилност Србије
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Србија остаје чврсто посвећена принципима мултилатерализма
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Нове могућности за сарадњу Србије са земљама Латинске Америке и...
-
Београд/Куманово, 21. јун 2026.Подршка очувању националног и културног идентитета Срба у...
-
Београд/Москва, 21. јун 2026.Унапређење сарадње Србије и Русије у области културне и јавне...
-
Београд, 20. јун 2026.Србија и JICA усагласиле кључна питања за реализацију РХЕ Бистрица