Ђукић Дејановић је на 45. едукативном симпозијуму Клинике за психијатрију КЦС под називом „Фармакотерапија у психијатрији“ истакла да нема човека који у одређеним околностима не би могао имати неки ментални проблем, али да сваки појединац има праг када му се тако нешто може догодити.
Оно што је карактеристика модерног доба јесте да су анксиозност и депресивност врло честе појаве. Међутим, дешава се да људи не одлазе код лекара, већ слушају савете пријатеља како да их превазиђу, указала је министарка.
Према њеним речима, у нашој земљи се често на своју руку користе лекови за смирење, лекови који ублажавају напетост или за бољи сан, а честа је и њихова злоупотреба, што доводи до зависности и таблетоманије.
Особе с менталним сметњама данас прати стигматизација у друштву, посебно пацијенте с тешким менталним сметњама, а дешава се да се код таквих особа јавља и нежељено дејство лекова, напоменула је министарка.
Психијатар Милан Латас из Клинике за психијатрију КЦС пренео је да је утисак да су анксиозност и депресија данас у порасту, јер су људи напети, узнемирени, имају породичне и финансијске проблеме.
Он је рекао да истраживања показују да учесталост ових поремећаја није већа него што је била раније, пре двадесет или тридесет година, већ се показало да се данас поремећаји лакше препознају.
Према његовим речима, сви водичи за лечење озбиљнијих психијатријских поремећаја, попут анксиозности, депресије, али и тешких психијатријских стања као што су шизофренија и биполарни поремећај, укључују и психотерапију као важан метод лечења, уз лекове.
Права психотерапија захтева најмање 30 минута разговора с пацијентом, што је у нашим околнистима тешко изводљиво, нагласио је Латас и додао да се због тога пацијентима препоручује одлазак код психолога, едукованих стручњака који се баве психотерапијом.