Министарка правде у Влади Републике Србије Нела Кубуровић изјавила је данас да је основни циљ Предлога закона о заштити података о личности да свакоме обезбеди поштовање основних права и слобода, а посебно права на заштиту података о личности.
П:
О:
Читај ми
Успостављање јасног правног оквира у области заштите података о личности
Београд,
31. октобар 2018.
Кубуровић је, образлажући поменути документ у парламенту, истакла да овај акт треба да успостави јасан правни оквир у области заштите података о личности и уреди обраду података.
Она је објаснила да ће се његовим доношењем испунити више циљева, међу којима је проширивање и прецизирање надлежности и овлашћења повереника за информације од јавног значаја као независног државног органа и усклађивање са релеватним документима ЕУ.
Према њеним речима, једна од најзначајнијих новина која се односи на лице на које се подаци односе везана је за подношење правних средстава ако се врши обрада његових података о личности.
По важећем закону, како је навела, лице је имало право жалбе поверенику ако сматра да руковалац не обрађује његове податке у складу са законом, а ако је незадовољан одлуком повереника могао је да покрене управни спор.
Сада се предвиђа читав низ различитих могућности за заштиту права, при чему је могуће поднети више правних средстава, а пре свега може се поднети приговор руковаоцу на обраду података, али и притужба поверенику, прецизирала је министарка.
Против одлуке повереника, односно у случају да таква одлука није донета у року од 60 дана од дана подношења притужбе, може да се покрене управни спор, објаснила је она.
Такође, како је додала, независно од других поступака може се остварити и непосредна судска заштита, а на крају је изричито прописано и право на накнаду штете, које подразумева да лице које је претрпело материјалну или нематеријалну штету због повреде одредаба закона има право на новчану накнаду од руковаоца који је штету проузроковао.
Кубуровић је нагласила да су предложеним законом детаљно уређени послови повереника као независног надзорног тела, прецизиран је његов независан статус, а детаљно су уређене његове надлежности.
Према њеним речима, повереник пре свега обавља инспекцијске послове, али поред тога има овлашћења да предузме одговарајуће корективне мере, обезбеђује примену закона, а обавља и послове међународне сарадње.
Она је предочила да ће се предложеним решењем уредити поступак остваривања права на заштиту података о личности, као и одговорност у случају кршења права лица на које се подаци односе.
Такође, потпуније ће се уредити безбедност података о личности, тако што се прописује већи број мера заштите података о личности, као и поступак у случају да до повреде безбедности ипак дође, навела је Кубуровић.
Једна од новина, како је указала, јесте и увођење обавезе анализе ризика пре започињања радњи обраде, а уколико је ризик високог нивоа прописује се неопходност тражења мишљења надзорног органа.
Министарка је нагласила да се први пут јасно прописују посебне одредбе које се односе само на надлежне органе, чиме се обезбеђује законитост њиховог поступања.
Она је прецизирала да је за разлику од тренутно важећег законског решења, према коме се пристанак може дати искључиво у писаном облику или усмено на записник, што је у примени закона изазивало велике проблеме, појам пристанка сада прецизно дефинисан и значајно проширен.
Велики број одредаба законског предлога односи се на обраду органа власти, подвукла је она и додала да је прописивање тих одредби веома важно јер се, с једне стране, обезбеђује даље унапређење достигнутих људских права у овој области, а с друге стране постоји потреба за ограничењем неких од тих права, имајући у виду безбедносне изазове који се јављају у данашње време.
Према њеним речима, за разлику од важећих законских решења, предвиђено је више могућности за пренос података у другу државу или међународну организацију, при чему треба нагласити да у свакој од могућих ситуација постоје јасно прописани услови који морају бити испуњени.
Министарка је, представљајући Предлог закона о бесплатној правној помоћи, истакла да је циљ тог документа да олакша грађанима приступ суду и правди и повећа поверење грађана у правосуђе.
Она је објаснила да је предвиђено да корисници бесплатне правне помоћи буду грађани за које је на основу расположивих података процењено да се налазе у најтежој финансијској ситуацији, као и грађани који би сношењем трошкова правне помоћи фактички били изједначени са првом групом.
Трећу групу корисника ове помоћи чине припадници рањивих, односно друштвено осетљивих група, који аутоматски остварују право на бесплатну правну помоћ, у складу са посебним законима, рекла је Кубуровић.
Министарка је, представљајући Предлог закона о лобирању, истакла да је регулисање те области усмерено ка спречавању могућег непримереног утицаја лобиста на формирање јавних политика, као и да је регулисање лобирања усмерено и на повећање поверења грађана у процес доношења одлука, односно на утврђивање правила у вези са обављањем лобирања.
Према њеним речима, предложеним законом уводи се јавни регистар лобиста, који омогућава постојање прегледних и јавно доступних информација о идентитету и интересу свих оних који утичу или желе да утичу на органе власти у процесу припреме и доношења закона, других прописа и општих аката.
Кубуровић је указала на то да обавеза доношења закона о лобирању проистиче из међународних уговора и препорука Групе земаља Савета Европе за бробу против корупције (ГРЕЦО).
Она је навела и да је Предлогом закона о измени Закона о уређењу судова предвиђено да 1. јануара 2019. надлежности Министарства правде у пословима правосудне управе, у ширем смислу, прелазе на Високи савет судства.
Министарка је указала на то да је у току израда амандмана на Устав Србије у делу који се односи на област правосуђа, и додала да ће након усвајања бити неопходно да се њима усагласе закони у области правосуђа, међу којима је и Закон о уређењу судова.
Из тих разлога предлаже се одлагање преношења надлежности са Министарства правде на Високи савет судства за још годину дана, објаснила је Кубуровић.
Кубуровић је данас пред посланицима Скупштине Србије образложила и Предлог Закона о изменама и допунама Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, Предлог закона о изменама и допунама Закона о парничном поступкуи и Предлог Закона о допуни Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа.
-
Аутор: Танјуг
-
Београд/Минск, 23. јун 2026.Подстицај даљем јачању сарадње са Белорусијом
-
Београд, 23. јун 2026.Велики значај политичког дијалога и стратешког партнерства са...
-
Београд, 22. јун 2026.Професионална јавна управа један од темеља напретка Србије ка ЕУ
-
Београд/Минск, 22. јун 2026.Значајан простор за даље јачање економске сарадње са Белорусијом
-
Београд, 22. јун 2026.Сарадња међу државама од кључног значаја у условима глобалних...
-
Фрушка гора, 22. јун 2026.Економско оснаживање жена добробит за читаво друштво
-
Београд, 22. јун 2026.Нова гасна електрана у Нишу за већу енергетску стабилност Србије
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Србија остаје чврсто посвећена принципима мултилатерализма
-
Београд/Панама Сити, 21. јун 2026.Нове могућности за сарадњу Србије са земљама Латинске Америке и...
-
Београд/Куманово, 21. јун 2026.Подршка очувању националног и културног идентитета Срба у...