Божовић је, на округлом столу "Родна неједнакост на тржишту рада у Србији", истакла да је тржиште кључни приоритет за Владу Србије, и навела да је из буџета у 2018. години издвојено три милијарде 650 милиона динара за унапређење активних мера за запошљавање, посебно за жене из руралних подручја, које су најугроженије.
У том послу је неопходна пуна сарадња са цивилним сектором, који ће бити укључен у све што будемо радили, јер другачије нећемо успети, нагласила је она, додавши да неједнакости на тржишту рада представљају важан аспект родне неједнакости.
Родни јаз на тржишту рада испољава се кроз мању стопу запослености жена, разлику у заради, мању заступљеност на руководећим местима, дискриминацију приликом запошљавања и кршење радних права.
У нарочито неповољном положају су жене са малолетном децом, Ромкиње, жене са инвалидитетом и старије жене.
Један од кључних корака у бољем остваривању права жена јесте њихово економско оснаживање, као и јачање државних институција које су гаранти ових права и организација цивилног друштва из ове области.
Србија је направила велики напредак у оснаживању жена и поспешивању њиховог учешћа на тржишту рада, што показује податак да је међу земљама са најнижим платним јазом у Европи.
Државне институције и ресорна министарства улажу доста напора у циљу елиминисања родног јаза на тржишту рада. Имајући у виду комплексност и мултидимензионалност теме, неопходна је улога организација цивилног друштва које су заговорници економског оснаживања жена.
Округли сто "Родна неједнакост на тржишту рада у Србији" организовала је Агенција Уједињених нација за жене.