П:
О:
Читај ми
Пауновић посетила Спомен-собу "Косметске жртве"
Београд,
21. децембар 2017.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да је Спомен-соба "Косметске жртве" место које подсећа, опомиње и не даје простор забораву на оне који су напустили своја огњишта, на оне који су бранили своју земљу и на оне који су били криви само зато што су припадали српском народу.
Пауновић је, током посете Спомен-соби посвећеној киднапованим и убијеним цивилима, војницима и полицајцима на Косову и Метохији и жртвама НАТО бомбардовања, истакла да је на оваквом месту тешко говорити без емоција, и изразила наду да у нашој земљи више никада нећемо имати овакве спомен-собе.
Она је рекла да је Србија једина држава у Европи која се у 21. веку сусреће са проблемом дуготрајног интерног расељења, и навела да је тренутно у нашој земљи настањено више од 220.000 интерно расељених лица.
Према њеним речима, одговорност међународног присуства и привремених институција самоуправе у јужној српској покрајини јесте то што ни након 18 година нису обезбеђени услови за повратак интерно расељених лица на Космет. Физичка и правна небезбедност, одсуство реаговања на кривична дела против живота и имовине Срба, двоструки стандарди институција задужених за заштиту и остваривање права, отежан приступ јавним службама, само су неки од проблема са којима се суочавају Срби и друго неалбанско становништво у АП Косово и Метохија, указала је Пауновић.
Управо из тог разлога, како је навела, Србија је од 2013. године до сада, девет пута од различитих уговорних тела Уједињених нација, комитета и Савета за људска права, тражила да од УНМИК-а прибаве информације о примени међународних уговора о људским правима на територији Косова и Метохије. Пауновић је подсетила на то да се више пута истицало да је важно да механизми Уједињених нација за људска права стекну увид у ситуацију на пољу поштовања људских права на Косову и Метохији, а посебно смо указивали на то да су Срби и други припадници неалбанских заједница суочени са бројним проблемима и грубим кршењем људских права.
Сваки пут смо на томе инсистирали, указујући на то да су сви проблеми на пољу поштовања људских права у АП Косово и Метохија искључива одговорност УНМИК-а којем је Резолуцијом 1244 поверено управљање покрајином у целости, рекла је она.
Данашња посета Спомен-соби "Косметске жртве" симболично се дешава и на дан одласка у историју Хашког трибунала, о чијем раду ће управо историја и судити, навела је Пауновић.
Током 24 године свог постојања, једино што смо од Хашког трибунала могли видети јесте селективна правда, 1.200 година затвора за војни и политички врх тадашње Србије, и велики број ослобађајућих оптужби и казни које говоре о "правди" Хашког трибунала , додала је она.
Она је рекла да је Србија једина држава у Европи која се у 21. веку сусреће са проблемом дуготрајног интерног расељења, и навела да је тренутно у нашој земљи настањено више од 220.000 интерно расељених лица.
Према њеним речима, одговорност међународног присуства и привремених институција самоуправе у јужној српској покрајини јесте то што ни након 18 година нису обезбеђени услови за повратак интерно расељених лица на Космет. Физичка и правна небезбедност, одсуство реаговања на кривична дела против живота и имовине Срба, двоструки стандарди институција задужених за заштиту и остваривање права, отежан приступ јавним службама, само су неки од проблема са којима се суочавају Срби и друго неалбанско становништво у АП Косово и Метохија, указала је Пауновић.
Управо из тог разлога, како је навела, Србија је од 2013. године до сада, девет пута од различитих уговорних тела Уједињених нација, комитета и Савета за људска права, тражила да од УНМИК-а прибаве информације о примени међународних уговора о људским правима на територији Косова и Метохије. Пауновић је подсетила на то да се више пута истицало да је важно да механизми Уједињених нација за људска права стекну увид у ситуацију на пољу поштовања људских права на Косову и Метохији, а посебно смо указивали на то да су Срби и други припадници неалбанских заједница суочени са бројним проблемима и грубим кршењем људских права.
Сваки пут смо на томе инсистирали, указујући на то да су сви проблеми на пољу поштовања људских права у АП Косово и Метохија искључива одговорност УНМИК-а којем је Резолуцијом 1244 поверено управљање покрајином у целости, рекла је она.
Данашња посета Спомен-соби "Косметске жртве" симболично се дешава и на дан одласка у историју Хашког трибунала, о чијем раду ће управо историја и судити, навела је Пауновић.
Током 24 године свог постојања, једино што смо од Хашког трибунала могли видети јесте селективна правда, 1.200 година затвора за војни и политички врх тадашње Србије, и велики број ослобађајућих оптужби и казни које говоре о "правди" Хашког трибунала , додала је она.
-
Банатски Карловац, 25. јун 2026.Отворен новоизграђени вртић „Полетарац“ у Банатском Карловцу
-
Београд, 25. јун 2026.Ученици из Србије постигли изузетне резултате на олимпијадама...
-
Београд/Гдањск, 25. јун 2026.Допринос Србије ублажавању последица сукоба у Украјини
-
Београд, 25. јун 2026.Подршка држављанима Украјине који бораве у Србији
-
Бeоград/Панама Сити, 24. јун 2026.Србија гради мостове сарадње са државама чланицама ОАД
-
Београд/Панама Сити, 24. јун 2026.Јачање сарадње са државама Латинске Америке и Кариба
-
Београд, 24. јун 2026.Србија даје значајан допринос мировним операцијама УН
-
Смедерево, 24. јун 2026.Смедерево домаћин еколошко-образовног кампа за децу и младе из...
-
Београд, 24. јун 2026.Додатно развијати партнерски однос са УН у наредном периоду
-
Београд/Скопље, 24. јун 2026.Размена искустава са Северном Македонијом у области...