П:
О:
Читај ми
Одложена седница Савета за националне мањине
Београд,
16. децембар 2016.
Министарство државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије саопштило је данас да је седница Савета за националне мањине Републике Србије, која је била заказана за данас, одложена, иако је седници од 28 присуствовало 26 чланова тог савета.
Приликом усвајања дневног реда испред Координације националних савета председник Националног савета бошњачке националне мањине Сулејман Угљанин затражио је да се са дневног реда седнице скину три тачке дневног реда.
Те тачке односе се на Извештај о Акционом плану за остваривање права националних мањина, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о заштити права и слобода националних мањина и Предлог приоритетне области финансирања за 2017. годину из Буџетског фонда за националне мањине.
Министар државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, која је и председавајући Савету, тражила је да се по Пословнику чланови Савета о томе изјасне, истичући да су ово три кључне теме о правима националних мањина у Србији, додавши да није јасно због чега национални савети о њима не желе да дискутују, тим пре што су сви учесници могли да утичу на дневни ред јер им је достављен недељу дана пре одржавања седнице.
За дневни ред гласали су председници националних савета бугарске, буњевачке, ромске, црногорске и египатске мањине, као и сви присутни представници Владе – министар правде Нела Кубуровић и државни секретари у Министарству просвете, науке и технолошког развоја,
Министарству културе и информисања, представник Министарства спољних послова, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.
Седници је присуствовао и саветник у кабинету председника Владе Владимир Божовић.
Како већина председника националних савета није гласала за предложени дневни ред, седница Савета за националне мањине је одложена. Седницу је обележило непримерено обраћање председника албанског националног савета Јонуза Муслијуа министру Ани Брнабић.
Муслију је претећим тоном, уз подизање прста, рекао да се "овде уводи диктатура", на шта је Брнабић подсетила на то да се спровођење закона у Србији не може називати диктатуром и да је АП усвојен, те да измене АП нису тема, већ његово спровођење.
У припреми АП учествовали су представници свих националних савета националних мањина, као и представници ОЕБС-а и Савета Европе. Овај АП усвојен је 3. марта 2016. године, наводи се у саопштењу.
Те тачке односе се на Извештај о Акционом плану за остваривање права националних мањина, Нацрт закона о изменама и допунама Закона о заштити права и слобода националних мањина и Предлог приоритетне области финансирања за 2017. годину из Буџетског фонда за националне мањине.
Министар државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић, која је и председавајући Савету, тражила је да се по Пословнику чланови Савета о томе изјасне, истичући да су ово три кључне теме о правима националних мањина у Србији, додавши да није јасно због чега национални савети о њима не желе да дискутују, тим пре што су сви учесници могли да утичу на дневни ред јер им је достављен недељу дана пре одржавања седнице.
За дневни ред гласали су председници националних савета бугарске, буњевачке, ромске, црногорске и египатске мањине, као и сви присутни представници Владе – министар правде Нела Кубуровић и државни секретари у Министарству просвете, науке и технолошког развоја,
Министарству културе и информисања, представник Министарства спољних послова, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама и директор Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.
Седници је присуствовао и саветник у кабинету председника Владе Владимир Божовић.
Како већина председника националних савета није гласала за предложени дневни ред, седница Савета за националне мањине је одложена. Седницу је обележило непримерено обраћање председника албанског националног савета Јонуза Муслијуа министру Ани Брнабић.
Муслију је претећим тоном, уз подизање прста, рекао да се "овде уводи диктатура", на шта је Брнабић подсетила на то да се спровођење закона у Србији не може називати диктатуром и да је АП усвојен, те да измене АП нису тема, већ његово спровођење.
У припреми АП учествовали су представници свих националних савета националних мањина, као и представници ОЕБС-а и Савета Европе. Овај АП усвојен је 3. марта 2016. године, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 10. јул 2026.ЕxpoTech павиљон место представљања иновационог екосистема Србије
-
Београд, 9. јул 2026.Управа саобраћајне полиције апелује на младе возаче да поштују...
-
Рума, 9. јул 2026.Доследно поштовање мера биосигурности кључно за сузбијање...
-
Београд, 9. јул 2026.Потписан уговор о размени непокретности између Министарства...
-
Београд, 9. јул 2026.Ухапшене четири особе због тешких крађа у више градова
-
Београд, 8. јул 2026.Висок ниво међусобног поверења основа за даље јачање сарадње...
-
Београд, 8. јул 2026.Кривична пријава против једне особе због насилничког понашања
-
Ниш, 8. јул 2026.Заједничка обука припадника Војске Србије и Оружаних снага...
-
Београд, 8. јул 2026.Полиција код Барајева запленила приближно 10 килограма марихуане
-
Београд, 8. јул 2026.Привремено пресељење дежурне службе ПИ Нови Београд 2