П:
О:
Читај ми
Пуна посвећеност државе побољшању положаја интерно расељених лица
Београд,
20. јун 2016.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је данас да Светски дан избеглица – 20. јун, наша земља дочекује са 29.457 лица са избегличким статусом.
У саопштењу се наводи да од тог броја 20.334 избеглица је из Републике Хрватске, а 9.080 из Босне и Херцеговине (БиХ), и подсећа на то да је 618.000 људи добило избеглички статус у Србији услед ратова од 1991. до 1995. (266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске).
Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије.
Осим према хиљадама избеглица и интерно расељених Србија је показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према приближно 600.000 миграната из Азије и Африке који су од средине прошле године прешли пеко територије наше земље.
И поред свих уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета Републике Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено.
Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.
У периоду од 2008. до 2015. године средствима донатора и из буџета Републике Србије, 5.200 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 4.300 породица економски оснажено.
Велики број стамбених решења биће обезбеђен и спровођењем Регионалног стамбеног програма, захваљујући којем ће више хиљада избегличких породица у наредних неколико година добити стан, пакет грађевинског материјала да заврши започету кућу, сеоско домаћинство или монтажну кућу и то из донаторских средстава.
У прилог наведеном говори и податак о броју преосталих колективних центара. На врхунцу избегличке кризе 1996. глодине у Србији је било 700 колективних центара са више од 50.000 људи у њима.
Преостали колективни центри, њих девет на територији централне Србије, са 347 смештених корисника, биће затворени до краја године, а корисницима обезбеђена адекватна стамбена решења.
Подсећања ради, током дуже од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у земље порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску).
Велики напредак у решавању спорних питања по избегличку популацију јесте остварен кроз процес регионалне сарадње, али је остао и одређен број отворених питања, и то неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама, нерешено питање доспелих а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, одузета станарска права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, као и поврат одузетог пољопривредног земљишта.
Приметан је и изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.
Упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељена лица са Косова и Метохије такође се суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта.
Повратак на Косово и Метохију је остварило мање од пет одсто од укупне популације интерно расељених.
Главне препреке одрживом повратку представљају безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасаног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање поврата имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине, недовољно фондова за реконструкцију или изградњу кућа повратницима, отежани приступ јавним службама и могућност употребе свог језика, одсуство економских могућности које би подржале повратак, као и компликоване процедуре повратка.
Комесаријат за избеглице и миграције се и овом приликом захваљује међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса, уз нагласак на приоритетност наставка активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње.
Република Србија је потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану, наводи се у саопштењу.
Број избеглица и бивших избеглица у стању потребе далеко је већи, а њихову судбину дели и више од 203.000 интерно расељених са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су расељена унутар територије Косова и Метохије.
Осим према хиљадама избеглица и интерно расељених Србија је показала хуманост и поштовање међународних стандарда и према приближно 600.000 миграната из Азије и Африке који су од средине прошле године прешли пеко територије наше земље.
И поред свих уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета Републике Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено.
Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.
У периоду од 2008. до 2015. године средствима донатора и из буџета Републике Србије, 5.200 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 4.300 породица економски оснажено.
Велики број стамбених решења биће обезбеђен и спровођењем Регионалног стамбеног програма, захваљујући којем ће више хиљада избегличких породица у наредних неколико година добити стан, пакет грађевинског материјала да заврши започету кућу, сеоско домаћинство или монтажну кућу и то из донаторских средстава.
У прилог наведеном говори и податак о броју преосталих колективних центара. На врхунцу избегличке кризе 1996. глодине у Србији је било 700 колективних центара са више од 50.000 људи у њима.
Преостали колективни центри, њих девет на територији централне Србије, са 347 смештених корисника, биће затворени до краја године, а корисницима обезбеђена адекватна стамбена решења.
Подсећања ради, током дуже од 20 година, свега 144.000 избеглица се вратило у земље порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску).
Велики напредак у решавању спорних питања по избегличку популацију јесте остварен кроз процес регионалне сарадње, али је остао и одређен број отворених питања, и то неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама, нерешено питање доспелих а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, одузета станарска права, изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и око 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, као и поврат одузетог пољопривредног земљишта.
Приметан је и изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.
Упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељена лица са Косова и Метохије такође се суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта.
Повратак на Косово и Метохију је остварило мање од пет одсто од укупне популације интерно расељених.
Главне препреке одрживом повратку представљају безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасаног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање поврата имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине, недовољно фондова за реконструкцију или изградњу кућа повратницима, отежани приступ јавним службама и могућност употребе свог језика, одсуство економских могућности које би подржале повратак, као и компликоване процедуре повратка.
Комесаријат за избеглице и миграције се и овом приликом захваљује међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса, уз нагласак на приоритетност наставка активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње.
Република Србија је потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану, наводи се у саопштењу.
-
Београд, 8. јул 2026.Апел пољопривредницима да не пале стрњику због опасности од...
-
Београд, 8. јул 2026.Полиција у Инђији ухапсила двојицу осумњичених за продају...
-
Београд, 7. јул 2026.Ухапшене три особе због тешке крађе на штету адвокатске...
-
Београд, 7. јул 2026.Продубљивање сарадње Србије и Филипина у бројним областима
-
Београд, 7. јул 2026.Држава није умањила право пољопривредника на повраћај акцизе на...
-
Београд, 7. јул 2026.Сарадња полиција Србије и Северне Македоније током туристичке...
-
Београд, 6. јул 2026.Ухапшена једна особа због недозвољене трговине лековима
-
Београд, 6. јул 2026.Додатно оснажити политичку и економску сарадњу са Бразилом
-
Београд, 6. јул 2026.Достављање података за повраћај 50 одсто школарине до 15. јула
-
Београд, 6. јул 2026.Појачан инспекцијски надзор безбедности хране током летње...