П:
О:
Читај ми
Србија посвећена очувању језичке разноликости
Београд,
19. фебруар 2016.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да је наша земља потпуно посвећена очувању богате језичке разноликости на коју је веома поносна.
Аутор:
ljudskaprava.gov.rs
Пауновић је у изјави за агенцију Танјуг, уочи обележавања 21. фебруара – Међународног дана матерњег језика, истакла да ће Канцеларија обележити овај дан у сарадњи са националним саветима као представницима говорника мањинских језика у Србији.
Према њеним речима, у нашој земљи живи више од 30 етничких заједница које говоре различитим језицима.
Постојање великог броја различитих матерњих језика илуструје разноликост и мултијезичност друштва, али развија и свест о језичким и културним традицијама и инспирише на солидарност која се заснива на разумевању, дијалогу и толеранцији, навела је Пауновић.
Србија је, како је истакла, своју решеност да допринесе заштити и очувању мултикултуралности и вишејезичности потврдила 2006. године када је ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима.
Својим законодавством и спровођењем конкретних мера предвиђених Повељом, Србија је осигурала да се мањински језици користе у образовању и медијима, пред судовима и административним властима, у економском и друштвеном животу, у културним активностима и прекограничној размени, напоменула је она.
Пауновић је подсетила на то да је целокупно образовање на језицима националних мањина у основним школама у прошлој школској години организовано за 31.145 ученика на осам језика, и то на албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском.
Такође, како је додала, предмет матерњи језик са елементима националне културе изучавало је 6.889 ученика на неком од 13 језика, односно на босанском, бугарском, буњевачком, влашком, мађарском, македонском, ромском, румунском, русинском, словачком, украјинском, хрватском и чешком.
Према њеним речима, целокупна настава на језицима националних мањина у средњим школама у прошлој школској години организована је за 11.299 ученика на осам језика, и то на албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском.
Када је реч о предмету матерњи језик са елементима националне културе, Пауновић је прецизирала да је њега у средњим школама похађало 434 ученика на бугарском, мађарском, румунском, русинском или словачком.
Према њеним речима, право на информисање на мањинским језицима путем штампаних и електронских медија остварује се на 15 језика. Да би се говорницима мањинских језика омогућило да их користе у јавном животу и да се на свом језику обраћају судским и управним властима, у службену употребу је, поред српског језика и ћириличког писма, уведено још 11 језика и писама националних мањина, и то у чак 42 јединице локалне самоуправе, подсетила је она.
То све указује на чврсту посвећеност и амбицију државе да настави да изграђује демократско, мултикултурално и мултијезичко друштво у којем ће се остварити потпуна заштита језика и укључивање њихових говорника у све аспекте друштвеног живота, закључила је Пауновић.
Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
Према њеним речима, у нашој земљи живи више од 30 етничких заједница које говоре различитим језицима.
Постојање великог броја различитих матерњих језика илуструје разноликост и мултијезичност друштва, али развија и свест о језичким и културним традицијама и инспирише на солидарност која се заснива на разумевању, дијалогу и толеранцији, навела је Пауновић.
Србија је, како је истакла, своју решеност да допринесе заштити и очувању мултикултуралности и вишејезичности потврдила 2006. године када је ратификовала Европску повељу о регионалним или мањинским језицима.
Својим законодавством и спровођењем конкретних мера предвиђених Повељом, Србија је осигурала да се мањински језици користе у образовању и медијима, пред судовима и административним властима, у економском и друштвеном животу, у културним активностима и прекограничној размени, напоменула је она.
Пауновић је подсетила на то да је целокупно образовање на језицима националних мањина у основним школама у прошлој школској години организовано за 31.145 ученика на осам језика, и то на албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском.
Такође, како је додала, предмет матерњи језик са елементима националне културе изучавало је 6.889 ученика на неком од 13 језика, односно на босанском, бугарском, буњевачком, влашком, мађарском, македонском, ромском, румунском, русинском, словачком, украјинском, хрватском и чешком.
Према њеним речима, целокупна настава на језицима националних мањина у средњим школама у прошлој школској години организована је за 11.299 ученика на осам језика, и то на албанском, босанском, бугарском, мађарском, румунском, русинском, словачком и хрватском.
Када је реч о предмету матерњи језик са елементима националне културе, Пауновић је прецизирала да је њега у средњим школама похађало 434 ученика на бугарском, мађарском, румунском, русинском или словачком.
Према њеним речима, право на информисање на мањинским језицима путем штампаних и електронских медија остварује се на 15 језика. Да би се говорницима мањинских језика омогућило да их користе у јавном животу и да се на свом језику обраћају судским и управним властима, у службену употребу је, поред српског језика и ћириличког писма, уведено још 11 језика и писама националних мањина, и то у чак 42 јединице локалне самоуправе, подсетила је она.
То све указује на чврсту посвећеност и амбицију државе да настави да изграђује демократско, мултикултурално и мултијезичко друштво у којем ће се остварити потпуна заштита језика и укључивање њихових говорника у све аспекте друштвеног живота, закључила је Пауновић.
Генерална скупштина УНЕСКО прокламовала је 1999. године Дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
-
Београд, 2. јул 2026.Велики потенцијал за јачање сарадње са Словенијом у области...
-
Београд, 2. јул 2026.Стратешки приступ државе подршци младима и демографском развоју
-
Београд, 2. јул 2026.Позив за укључивање у програм ЦЕРВ Европске уније
-
Београд, 2. јул 2026.Финансијска подршка за 14 изразито недовољно развијених општина
-
Београд, 2. јул 2026.Успешна сарадња Србије и Немачке у развоју комуналне...
-
Београд, 1. јул 2026.Дијалог са синдикатима у циљу припрема за нову школску годину
-
Београд, 1. јул 2026.Брига о људима апсолутни приоритет социјалне политике
-
Београд, 1. јул 2026.Наставак јачања свеобухватне сарадње Србије и Грчке
-
Београд, 1. јул 2026.Станковић честитао ученицима на успеху на Балканској физичкој...
-
Београд, 1. јул 2026.Заједнички пројекти од стратешке важности за Србију и Републику...