П:
О:
Читај ми
Неопходан консензус за промене у високом образовању
Београд,
18. јануар 2016.
Министар просвете, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије Срђан Вербић истакао је данас да је главни циљ доношења новог закона о високом образовању унапређење стања у овој области, уз напомену да у радним групама о неким битним питањима и даље нема консензуса.
Аутор:
tanjug.rs
Вербић је на завршном састанку радних група за израду модела поменутог законског решења рекао да о две најважније и најтеже теме - кадровима и финансирању, још нема сагласности, и да ова питања прво треба ставити на дневни ред.
Сви остали елементи већ имају неку врсту консензуса, али о томе како се финансира високо образовање, ко се бира у звање и на који начин, још ће бити расправе, објаснио је министар.
Он је навео да се већина чланова радних група залаже за већу улогу универзитета, односно за већу интеграцију универзитета, док су сами чланови радне групе за финансирање високог образовања били за то да носиоци делатности и даље буду факултети.
Министар је оценио да овај посао не може да се обавља у предизборном периоду, али да је јако важно да тим који је сада на окупу направи нацрт закона који ће наредној влади остати као заједнички став академске заједнице о томе шта треба мењати.
Према његовим речима, постоје услови да настане нови, квалитативно бољи закон о високом образовању, а постоји и критична маса и довољан број квалификованих кадрова који на томе раде.
Ректор Универзитета у Београду и председник Конференције универзитета Србије (КОНУС) Владимир Бумбаширевић објаснио је да у закон треба да буде уграђен и опште прихваћени принцип аутономије универзитета који се односи не само на управљање, већ и на наставни процес, као и принцип јединства наставе и истраживања.
Ти принципи, како је навео, постоје у академској средини више од два века, а потврђени су 1988. године у Болоњи потписивањем документа "The Magna Charta Universitatum", што је учинило више од 800 универзитета из 80 земаља света.
Без обзира на решења која буду уграђена у нови закон, повећање квалитета наставе биће тешко изводљиво без адекватне финансијске подршке, о чему држава мора посебно водити рачуна, закључио је Бумбаширевић.
На састанку су говорили и председник Националног савета за високо образовање Дејан Поповић и председник Стручног тима за реформу високог образовања Владица Цветковић.
Модел закона о високом образовању представили су координатори радних група за финансирање, људске ресурсе, акредитацију и квалитет студијских програма, као и за организацију високошколских установа и управљање.
Сви остали елементи већ имају неку врсту консензуса, али о томе како се финансира високо образовање, ко се бира у звање и на који начин, још ће бити расправе, објаснио је министар.
Он је навео да се већина чланова радних група залаже за већу улогу универзитета, односно за већу интеграцију универзитета, док су сами чланови радне групе за финансирање високог образовања били за то да носиоци делатности и даље буду факултети.
Министар је оценио да овај посао не може да се обавља у предизборном периоду, али да је јако важно да тим који је сада на окупу направи нацрт закона који ће наредној влади остати као заједнички став академске заједнице о томе шта треба мењати.
Према његовим речима, постоје услови да настане нови, квалитативно бољи закон о високом образовању, а постоји и критична маса и довољан број квалификованих кадрова који на томе раде.
Ректор Универзитета у Београду и председник Конференције универзитета Србије (КОНУС) Владимир Бумбаширевић објаснио је да у закон треба да буде уграђен и опште прихваћени принцип аутономије универзитета који се односи не само на управљање, већ и на наставни процес, као и принцип јединства наставе и истраживања.
Ти принципи, како је навео, постоје у академској средини више од два века, а потврђени су 1988. године у Болоњи потписивањем документа "The Magna Charta Universitatum", што је учинило више од 800 универзитета из 80 земаља света.
Без обзира на решења која буду уграђена у нови закон, повећање квалитета наставе биће тешко изводљиво без адекватне финансијске подршке, о чему држава мора посебно водити рачуна, закључио је Бумбаширевић.
На састанку су говорили и председник Националног савета за високо образовање Дејан Поповић и председник Стручног тима за реформу високог образовања Владица Цветковић.
Модел закона о високом образовању представили су координатори радних група за финансирање, људске ресурсе, акредитацију и квалитет студијских програма, као и за организацију високошколских установа и управљање.
-
Београд, 2. јул 2026.Велики потенцијал за јачање сарадње са Словенијом у области...
-
Београд, 2. јул 2026.Стратешки приступ државе подршци младима и демографском развоју
-
Београд, 2. јул 2026.Позив за укључивање у програм ЦЕРВ Европске уније
-
Београд, 2. јул 2026.Финансијска подршка за 14 изразито недовољно развијених општина
-
Београд, 2. јул 2026.Успешна сарадња Србије и Немачке у развоју комуналне...
-
Београд, 1. јул 2026.Дијалог са синдикатима у циљу припрема за нову школску годину
-
Београд, 1. јул 2026.Брига о људима апсолутни приоритет социјалне политике
-
Београд, 1. јул 2026.Наставак јачања свеобухватне сарадње Србије и Грчке
-
Београд, 1. јул 2026.Станковић честитао ученицима на успеху на Балканској физичкој...
-
Београд, 1. јул 2026.Заједнички пројекти од стратешке важности за Србију и Републику...