П:
О:
Читај ми
Пуна посвећеност државе побољшању положаја деце
Београд,
20. новембар 2015.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да је наша земља у потпуности посвећена питању унапређења положаја деце, као и да у континуитету предузима бројне мере у њиховом најбољем интересу.
Пауновић је, поводом обележавања Светског дана права детета, објаснила да се поменуте мере односе, пре свега, на сузбијање дискриминације, спречавање злостављања и занемаривања, као и на заштиту њихове безбедности.
Она је навела да Конвенција о правима детета, као најзначајнији међународни документ у области људских права, обавезује Србију на поштовање преузетих обавеза и континуиран рад на заштити и унапређењу права најмлађе популације.
Тај документ, како је указала, представља оквир за унапређење и остваривање права детета, а заснива се на четири основна принципа – право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију.
Према њеним речима, Комитету за права детета, као надзорном механизму УН који прати примену Конвенције у државама чланицама, до сада су поднета три иницијална извештаја.
Они се, како је прецизирала, односе на примену саме конвенције и њених факултативних протокола, док су у јулу поднети други и трећи периодични извештаји.
Пауновић је напоменула да деца у Србији од 2008. године активно учествују у процесу извештавања о примени Конвенције.
Извештај Комитету садржи ставове и мишљења деце о степену остваривања њихових права у свакодневном животу, нарочито права на здравље, образовање, безбедност и живот у култури ненасиља, недискриминацију, заштиту од вршњачког насиља, објаснила је она.
Држава је, како је подсетила, током протеклих година уложила велике напоре у усклађивање националног законодавства са Конвенцијом у различитим областима остваривања права детета.
Такође, донето је и низ нових закона и стратегија којима се та права унапређују у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите, спречавања дискриминације, решавања статусних питања, пре свега Рома, избеглица и интерно расељених лица, указала је Пауновић.
Она је предочила да су у Стратегији превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада усвојила са пратећим акционим планом за период до 2018. године, деца препозната као друштвена група која се налази у повећаном ризику од дискриминације.
То се посебно односи на ромску деца, што често проистиче из специфичног положаја у коме се налази целокупна ромска заједница, децу избеглице, интерно расељена лица и мигранте, децу која живе и раде на улици, децу која су жртве насиља и експлоатације, децу одређеног здравственог стања и децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, прецизирала је Пауновић.
Међутим, како је нагласила, и даље постоје бројни изазови до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву и искључена су из образовног система и друштва, на чему ће се интензивно радити у наредном периоду.
Акционим планом за отварање Поглавља 23 предвиђено је да се кроз рад Савета за права детета оствари виши ниво координације свих државних органа надлежних за имплементацију стратешких докумената у области права детета.
Такође, кроз широк инклузиван и транспарентан процес израдиће се нови стратешки оквир за заштиту деце од насиља, којим ће се наставити са развојем и унапређивањем постојећег оквира, полазећи од досадашњих искустава.
Рад на порасту броја деце која имају користи од мера подршке породици биће настављен у циљу смањења неопходности коришћења алтернативне неге, односно смештаја деце у резиденцијалне установе или хранитељство.
У случају неопходности за алтернативном негом настојаће се да се користи смештај у локалној заједници породичног типа, уз постепено повећање доступности различитих опција алтернативне неге који се бирају на основу сваког појединачног случаја.
Држава ће тежити томе да се број деце која се налазе у резиденцијалним установама строго контролише и смањује, а наставиће се и рад на унапређењу малолетничког правосуђа у циљу пуне имплементације европских стандарда, а посебно кроз омогућавање да се број деце која имају корист од правосуђа по мери детета повећава из године у годину.
Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење, одговорност су друштва у целини.
Задатак свих чинилаца друштва јесте да се омогући детету, као носиоцу права, да одраста у бољим условима у породици, локалној заједници и друштву.
Специфичност, а самим тим и већа потреба за ангажовањем да се права детета поштују, проистиче из чињенице да их деца не могу сама остварити, због чега је велика одговорност на одраслима да их заштите, укажу на то да им права припадају, али исто тако да уколико желе да се њихова права поштују, то право признају и вршњацима и одраслима.
Деца су најбољи и искрени преносиоци културних и духовних вредности, због чега је важно постицати их на изградњу толеранције, уважавање различитости и мирно решавање сукоба.
Светски дан права детета обележава се на препоруку Генералне скупштине УН као дан разумевања међу децом и дан када се промовишу вредности и циљеви Конвенције о правима детета усмерени на добробит сваког детета.
Генерална скупштина УН донела је Декларацију о правима детета 1959. године, а Конвенцију о правима детета 1989. године, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.
Она је навела да Конвенција о правима детета, као најзначајнији међународни документ у области људских права, обавезује Србију на поштовање преузетих обавеза и континуиран рад на заштити и унапређењу права најмлађе популације.
Тај документ, како је указала, представља оквир за унапређење и остваривање права детета, а заснива се на четири основна принципа – право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију.
Према њеним речима, Комитету за права детета, као надзорном механизму УН који прати примену Конвенције у државама чланицама, до сада су поднета три иницијална извештаја.
Они се, како је прецизирала, односе на примену саме конвенције и њених факултативних протокола, док су у јулу поднети други и трећи периодични извештаји.
Пауновић је напоменула да деца у Србији од 2008. године активно учествују у процесу извештавања о примени Конвенције.
Извештај Комитету садржи ставове и мишљења деце о степену остваривања њихових права у свакодневном животу, нарочито права на здравље, образовање, безбедност и живот у култури ненасиља, недискриминацију, заштиту од вршњачког насиља, објаснила је она.
Држава је, како је подсетила, током протеклих година уложила велике напоре у усклађивање националног законодавства са Конвенцијом у различитим областима остваривања права детета.
Такође, донето је и низ нових закона и стратегија којима се та права унапређују у области социјалне заштите, образовања, здравствене заштите, спречавања дискриминације, решавања статусних питања, пре свега Рома, избеглица и интерно расељених лица, указала је Пауновић.
Она је предочила да су у Стратегији превенције и заштите од дискриминације, коју је Влада усвојила са пратећим акционим планом за период до 2018. године, деца препозната као друштвена група која се налази у повећаном ризику од дискриминације.
То се посебно односи на ромску деца, што често проистиче из специфичног положаја у коме се налази целокупна ромска заједница, децу избеглице, интерно расељена лица и мигранте, децу која живе и раде на улици, децу која су жртве насиља и експлоатације, децу одређеног здравственог стања и децу са сметњама у развоју и инвалидитетом, прецизирала је Пауновић.
Међутим, како је нагласила, и даље постоје бројни изазови до остваривања темељних права детета, посебно деце из осетљивих и дискриминисаних група која живе у сиромаштву и искључена су из образовног система и друштва, на чему ће се интензивно радити у наредном периоду.
Акционим планом за отварање Поглавља 23 предвиђено је да се кроз рад Савета за права детета оствари виши ниво координације свих државних органа надлежних за имплементацију стратешких докумената у области права детета.
Такође, кроз широк инклузиван и транспарентан процес израдиће се нови стратешки оквир за заштиту деце од насиља, којим ће се наставити са развојем и унапређивањем постојећег оквира, полазећи од досадашњих искустава.
Рад на порасту броја деце која имају користи од мера подршке породици биће настављен у циљу смањења неопходности коришћења алтернативне неге, односно смештаја деце у резиденцијалне установе или хранитељство.
У случају неопходности за алтернативном негом настојаће се да се користи смештај у локалној заједници породичног типа, уз постепено повећање доступности различитих опција алтернативне неге који се бирају на основу сваког појединачног случаја.
Држава ће тежити томе да се број деце која се налазе у резиденцијалним установама строго контролише и смањује, а наставиће се и рад на унапређењу малолетничког правосуђа у циљу пуне имплементације европских стандарда, а посебно кроз омогућавање да се број деце која имају корист од правосуђа по мери детета повећава из године у годину.
Спречавање насиља над децом и дискриминације, обезбеђивање равноправних услова за живот, здравствену заштиту, социјално благостање, доступно квалитетно образовање, додатну подршку, игру и дружење, одговорност су друштва у целини.
Задатак свих чинилаца друштва јесте да се омогући детету, као носиоцу права, да одраста у бољим условима у породици, локалној заједници и друштву.
Специфичност, а самим тим и већа потреба за ангажовањем да се права детета поштују, проистиче из чињенице да их деца не могу сама остварити, због чега је велика одговорност на одраслима да их заштите, укажу на то да им права припадају, али исто тако да уколико желе да се њихова права поштују, то право признају и вршњацима и одраслима.
Деца су најбољи и искрени преносиоци културних и духовних вредности, због чега је важно постицати их на изградњу толеранције, уважавање различитости и мирно решавање сукоба.
Светски дан права детета обележава се на препоруку Генералне скупштине УН као дан разумевања међу децом и дан када се промовишу вредности и циљеви Конвенције о правима детета усмерени на добробит сваког детета.
Генерална скупштина УН донела је Декларацију о правима детета 1959. године, а Конвенцију о правима детета 1989. године, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.
-
Београд, 3. јул 2026.Ускоро формирање научног координационог тела Србије и Републике...
-
Београд, 3. јул 2026.Бериша честитао Дан оснивања Националног савета албанске...
-
Београд, 2. јул 2026.Велики потенцијал за јачање сарадње са Словенијом у области...
-
Београд, 2. јул 2026.Стратешки приступ државе подршци младима и демографском развоју
-
Београд, 2. јул 2026.Позив за укључивање у програм ЦЕРВ Европске уније
-
Београд, 2. јул 2026.Финансијска подршка за 14 изразито недовољно развијених општина
-
Београд, 2. јул 2026.Успешна сарадња Србије и Немачке у развоју комуналне...
-
Београд, 1. јул 2026.Дијалог са синдикатима у циљу припрема за нову школску годину
-
Београд, 1. јул 2026.Брига о људима апсолутни приоритет социјалне политике
-
Београд, 1. јул 2026.Наставак јачања свеобухватне сарадње Србије и Грчке