П:
О:
Читај ми
Рационализација јавног сектора у складу са утврђеним критеријумима
Београд,
29. септембар 2015.
Министарство државне управе и локалне самоуправе Владе Републике Србије саопштило је данас да ће се рационализација јавне управе спровести у складу са Законом о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који омогућава да се тај посао уради са најмање штете, уз побољшање квалитета државних услуга.
У саопштењу издатом поводом питања да ли поменути закон приморава на пензионисање свих оних који у овој години испуњавају услове за пензију, а нарочито жена, наводи се да овај закон сам по себи не прописује начин уштеде, али одговорним руководиоцима омогућава да се јавна управа рационализује са најмање могуће штете, чак и са могућим побољшањима, по квалитет услуга које држава пружа.
Процес рационализације спроводи се по трећи пут у Србији, али по први пут постоји начин и чврста намера да се то ради промишљено, водећи рачуна како о потреби да се сачува и унапреди капацитет државе да пружа услуге, тако и да се минимизују социјалне последице.
У члану 20 овог закона прописује се да се пензионишу они који за то имају навршене услове, осим уколико постоји потреба за датим радним местом и даљим ангажовањем запосленог ради континуитета процеса рада.
У том случају, споразумни наставак рада је дозвољен, при чему ово законско решење не треба схватити тако да пензионисање запослених против њене/његове воље представља основ за ново запошљавање.
Уколико постоји пак, могућност да се нечијим пензионисањем спречи да неко други, истих квалификација и стручног знања, остане без посла и без пензије—социјално је одговорно да се тако и учини.
С тим у вези, Министарство је у више наврата упутило јасну поруку јавности и социјално-економским партнерима и у комуникацији са другим државним органима.
Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору не дискриминише, чак се ни не бави било каквим личним карактеристикама или квалитетима запослених.
Услови за пензију прописани су другим законима, као што је Закон о пензијско-инвалидском осигурању или посебни закони којима се регулишу специфични услови рада у полицији, високом образовању и слично.
Чињеница је да, с обзиром на важеће законе, члан 20 највише погађа жене између 60,5 и 65 година живота, али погађа и значајан број запослених са бенефицираним радним стажом—најчешће мушкараца.
Закон омогућава и подстиче на промишљено и одговорно понашање послодаваца, али не може да замени њихову одговорност и посвећеност.
У претходним рационализацијама систем се заснивао, а послодавци толерисали, да се кроз добровољне отпремнине и пензионисање упразне многа неопходна радна места. Тај приступ оставио је управу десеткованом— на пример у инспекцијама.
Овог пута закон даје више подстицаја послодавцима да реорганизују рад, процене који стручни профили недостају да би се рад унапредио и модернизовао, као и где је вишак запослених и на којим радним местима.
Процес рационализације спроводи се по трећи пут у Србији, али по први пут постоји начин и чврста намера да се то ради промишљено, водећи рачуна како о потреби да се сачува и унапреди капацитет државе да пружа услуге, тако и да се минимизују социјалне последице.
У члану 20 овог закона прописује се да се пензионишу они који за то имају навршене услове, осим уколико постоји потреба за датим радним местом и даљим ангажовањем запосленог ради континуитета процеса рада.
У том случају, споразумни наставак рада је дозвољен, при чему ово законско решење не треба схватити тако да пензионисање запослених против њене/његове воље представља основ за ново запошљавање.
Уколико постоји пак, могућност да се нечијим пензионисањем спречи да неко други, истих квалификација и стручног знања, остане без посла и без пензије—социјално је одговорно да се тако и учини.
С тим у вези, Министарство је у више наврата упутило јасну поруку јавности и социјално-економским партнерима и у комуникацији са другим државним органима.
Закон о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору не дискриминише, чак се ни не бави било каквим личним карактеристикама или квалитетима запослених.
Услови за пензију прописани су другим законима, као што је Закон о пензијско-инвалидском осигурању или посебни закони којима се регулишу специфични услови рада у полицији, високом образовању и слично.
Чињеница је да, с обзиром на важеће законе, члан 20 највише погађа жене између 60,5 и 65 година живота, али погађа и значајан број запослених са бенефицираним радним стажом—најчешће мушкараца.
Закон омогућава и подстиче на промишљено и одговорно понашање послодаваца, али не може да замени њихову одговорност и посвећеност.
У претходним рационализацијама систем се заснивао, а послодавци толерисали, да се кроз добровољне отпремнине и пензионисање упразне многа неопходна радна места. Тај приступ оставио је управу десеткованом— на пример у инспекцијама.
Овог пута закон даје више подстицаја послодавцима да реорганизују рад, процене који стручни профили недостају да би се рад унапредио и модернизовао, као и где је вишак запослених и на којим радним местима.
-
Београд, 5. јул 2026.Апел МУП-а младим возачима да поштују саобраћајне прописе
-
Београд, 5. јул 2026.У Врању заплењена већа количина нерегистрованих суплемената
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшене две особе због тешког убиства
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшен припадник „врачарског кланаˮ због насилничког понашања
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшена једна особа за којом је расписано више потерница
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшена једна особа због угрожавања сигурности
-
Београд, 3. јул 2026.Школама упућен допис о дистрибуцији школских пакета и спортске...
-
Београд, 3. јул 2026.Полиција поступала у складу са законом по пријави Војислава...
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшен осумњичени за ратни злочин над српским цивилима у...
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшене три особе због еколошког криминала