П:
О:
Читај ми
Нова решења за ефикасније коришћење пољопривредног земљишта
Београд,
6. август 2015.
Министар пољопривреде и заштите животне средине у Влади Републике Србије Снежана Богосављевић-Бошковић оценила је на данашњој јавној расправи о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту да су планиране измене неопходне ради ефикаснијег, рационалнијег и економичнијег коришћења државног пољопривредног земљишта.
Снежана Богосављевић-Бошковић
Аутор:
infobiro.tv
Богосављевић-Бошковић је истакла да ће изменама бити обезбеђено боље и праведније коришћење државног земљишта, што је нарочито важно за мале пољопривреднике.
Министар је нагласила да је превасходни циљ планираних измена ефикасније располагање овим природним ресурсом, у интересу развоја пољопривреде Србије.
Према њеним речима, један од циљева измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту јесте и стварање услова за то да се од закупа пољопривредног земљишта заради много више него до сада.
Скоро половина расположивог обрадивог државног земљишта се не излицитира, један део узурпирају непозната лица, која га користе без поступка јавног надметања и не плаћају накнаду, истакла је она.
Рачунице показују да Србија због тога губи значајне приходе, у висини од приближно 15 милиона евра, што је трећина онога што зарадимо, указала је министар и прецизирала да се тренутно само у судским споровима по том основу потражује око 22 милиона евра.
Други део државног земљишта који није излицитиран остаје необрађен, али би се овим законским решењима пољопривредно земљиште користило ефикасније, рационалније и економичније, објаснила је Богосављевић-Бошковић.
Према њеним речима, пољопривредно земљиште мора да се користи у складу са добром пољопривредном праксом, а предлог овог закона предвиђа да се за све будуће закупце уведе обавеза вођења књиге поља и успостављање плодореда.
Имајући у виду чињеницу да је пољопривредно земљиште добро од општег интереса, да се значајан део тог земљишта не користи, као и да се у пољопривреди бележи низак ниво инвестиција, Нацртом закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту предложено је и да се до 30 одсто државног земљишта може дати у закуп великим инвеститорима.
Такође, предвиђено је да пољопривредно земљиште које није издавано у закуп најмање 3 године узастопно може да се изда на бесплатно коришћење за период до 5 година, са могућношћу продужавања закупа до 20 година, при чему ће бити утврђен и нови период издавања земљишта у закуп.
Предлог је да тај период буде продужен са 20 на 25 година, а за велике инвестиције са 20 на 30 година.
Нацрт закона предвиђа и пооштравање санкција за узурпаторе државног пољопривредног земљишта, али и за локалне самоуправе које не поштују рокове и процедуре у доношењу и спровођењу годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.
Уводе се казне за узурпаторе у висини троструког износа највише постигнуте просечне цене закупа на територији округа, а уколико је узурпатор НН лице, јединица локалне самоуправе може да донесе одлуку о скидању усева.
Саставни део Нацрта закона јесте предлог представника удружења пољопривредника да се део државног пољопривредног земљишта прода пољопривредницима.
Услов за то јесте да они немају посед већи од 30 хектара, а могу да купе максимално до 20 хектара. Прихваћен је и предлог да се додатно помогне овим пољопривредницима тако што би се обезбедила могућност плаћања купљеног земљишта у периоду до 5 година.
Нацрт овог закона је у процедури јавне расправе од 30. јула, а предвиђено је да расправа о овом законском решењу траје три недеље.
Министар је нагласила да је превасходни циљ планираних измена ефикасније располагање овим природним ресурсом, у интересу развоја пољопривреде Србије.
Према њеним речима, један од циљева измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту јесте и стварање услова за то да се од закупа пољопривредног земљишта заради много више него до сада.
Скоро половина расположивог обрадивог државног земљишта се не излицитира, један део узурпирају непозната лица, која га користе без поступка јавног надметања и не плаћају накнаду, истакла је она.
Рачунице показују да Србија због тога губи значајне приходе, у висини од приближно 15 милиона евра, што је трећина онога што зарадимо, указала је министар и прецизирала да се тренутно само у судским споровима по том основу потражује око 22 милиона евра.
Други део државног земљишта који није излицитиран остаје необрађен, али би се овим законским решењима пољопривредно земљиште користило ефикасније, рационалније и економичније, објаснила је Богосављевић-Бошковић.
Према њеним речима, пољопривредно земљиште мора да се користи у складу са добром пољопривредном праксом, а предлог овог закона предвиђа да се за све будуће закупце уведе обавеза вођења књиге поља и успостављање плодореда.
Имајући у виду чињеницу да је пољопривредно земљиште добро од општег интереса, да се значајан део тог земљишта не користи, као и да се у пољопривреди бележи низак ниво инвестиција, Нацртом закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту предложено је и да се до 30 одсто државног земљишта може дати у закуп великим инвеститорима.
Такође, предвиђено је да пољопривредно земљиште које није издавано у закуп најмање 3 године узастопно може да се изда на бесплатно коришћење за период до 5 година, са могућношћу продужавања закупа до 20 година, при чему ће бити утврђен и нови период издавања земљишта у закуп.
Предлог је да тај период буде продужен са 20 на 25 година, а за велике инвестиције са 20 на 30 година.
Нацрт закона предвиђа и пооштравање санкција за узурпаторе државног пољопривредног земљишта, али и за локалне самоуправе које не поштују рокове и процедуре у доношењу и спровођењу годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта.
Уводе се казне за узурпаторе у висини троструког износа највише постигнуте просечне цене закупа на територији округа, а уколико је узурпатор НН лице, јединица локалне самоуправе може да донесе одлуку о скидању усева.
Саставни део Нацрта закона јесте предлог представника удружења пољопривредника да се део државног пољопривредног земљишта прода пољопривредницима.
Услов за то јесте да они немају посед већи од 30 хектара, а могу да купе максимално до 20 хектара. Прихваћен је и предлог да се додатно помогне овим пољопривредницима тако што би се обезбедила могућност плаћања купљеног земљишта у периоду до 5 година.
Нацрт овог закона је у процедури јавне расправе од 30. јула, а предвиђено је да расправа о овом законском решењу траје три недеље.
-
Београд, 4. јул 2026.Очување историјске истине о злочинима над српским народом...
-
Бeоград/ Брисел, 3. јул 2026.Београд опредељен за наставак конструктивног дијалога са...
-
Бeоград/Брисел, 3. јул 2026.Европске интеграције Србије гарант стабилности региона
-
Београд, 3. јул 2026.Наставак јачања сарадње Србије и Шпаније у области одбране
-
Шид, 3. јул 2026.Улагање у младе из дијаспоре и региона улагање у будућност Србије
-
Београд, 3. јул 2026.Обележен завршетак школовања 15. класе ВСБО и официра 69. класе ГШУ
-
Београд, 3. јул 2026.За програмске активности Савеза глувих и наглувих више од 20...
-
Београд, 3. јул 2026.Унапређење сарадње са Мароком у области пољопривреде
-
Београд, 3. јул 2026.Ускоро формирање научног координационог тела Србије и Републике...
-
Београд, 3. јул 2026.Бериша честитао Дан оснивања Националног савета албанске...