Стефановић је јуче, представљајући Извештај о раду Министарства унутрашњих послова у поменутом периоду, на седници Одбора Скупштине Србије за одбрану и унутрашње послове, прецизирао да је одузето 216 килограма марихуане, 24,3 килограма хероина и приближно осам килограма кокаина.

Такође, како је додао, заплењено је и девет килограма хашиша, 7,6 килограма амфетамина, 2,2 килограма екстазија, а откривено је и 2.718 кривичних дела у вези са опојном дрогом, као и лабораторије за узгој марихуане.

Као један од значајнијих успеха полиције, министар је навео њено учешће у више ефикасних заједничких међународних акција, у којима је заплењено 3,5 тона кокаина, 10 милиона евра у готовини и ухапшено 69 особа осумњичених за трговину наркотицима.

Према његовим речима, током поменутих акција покренути су кривични поступци против осам српских држављана.

Он је упознао чланове Одбора и са извештајима МУП-а, у којима се наводи да су у Термоелектрани ''Никола Тесла'' у Обреновцу, уништени наркотици и друге психоактивне контролисане супстанце, чија улична вредност износи приближно 1.870.000.000 динара.

Стефановић је, говорећи о проблему насиља у породици, изнео податак да је у овом периоду пријављено 28 одсто више кривичних дела у односу на исти период прошле године, што указује на то да су грађани Србије почели отвореније да говоре о овом проблему и суочавају се са њим.

Министар је посебно указао на то да је драстично повећан број тражилаца азила у Србији, при чему је током шестомесечног периода изражено 37.389 намера за тражење азила у Србији, што је за преко осам пута више у односу на исти период 2014. године, када је тај број износио 4.282.

Према његовим речима, од тог броја највише је држављана Сирије 18.370, Авганистана 10.907 и Ирака 2.796.

Важно је напоменути да смо ми транзитна земља и да је пракса показала то да мали број имиграната остаје овде, као и да су они задовољни третманом у Србији, нагласио је Стефановић.

Ирегуларни мигранти, како је објаснио, углавном улазе из Македоније и Бугарске и преко територије Србије одлазе најчешће у правцу границе према Мађарској.

Министар је указао на то и да је веома изражена активност криминалних група које се баве кријумчарењем људи, при чему је од јануара до јуна регистровано 437 кривичних дела која су извршила 562 лица, против којих су поднете 403 кривичне пријаве.

У истом периоду претходне године, како је подсетио, регистровано је 106 кривичних дела која је извршило 156 лица, против којих је поднета 91 кривична пријава.

Он је напоменуо да је међу кријумчарима највише држављана Србије (525), Бугарске (24), као и по три из Македоније и Хрватске.

Посебно се, како је рекао, издваја акција изведена крајем априла у којој су, по налогу Тужилаштва за организовани криминал, припадници УКП са БИА и ПУ у Врању, након вишемесечне истраге ухапсили и уз кривичну пријаву спровели том тужилаштву у Београду 15 лица, док се за једном особом која је обухваћена кривичном пријавом трага.

Они су ухапшени због сумње да су од јануара до краја априла ове године, као организована криминална група, омогућили недозвољено пребацивање преко границе са Бугарском за 210 миграната, прихват, недозвољени боравак и транзит преко територије Србије у циљу даљег пребацивања ка некој од земаља ЕУ.

Према његовим речима, у току прве половине године, у оквиру борбе против трговине људима, на територији Србије је због 12 извршених кривичних дела против 21 лица (16 Србије, три из Француске, по једно из Аустрије и БиХ) поднето 11 кривичних пријава. Кривичним делима је оштећен 21 наш држављанин, од тога 12 женског пола, истакао је Стефановић и објаснио да је по облику експлоатације оштећених лица евидентно да преовлађује сексуална експлоатација.

Министар је подсетио чланове Одбора на ефикасну акцију више организационих јединица МУП-а, када је троје француских држављана ухапшено због сумње да су извршили кривично дело трговине људима тако што су отели двогодишњу девојчицу из Београда.

Он се, говорећи о активностима припадника Министарства усмереним на сузбијање корупције и кривичних дела из области привредног криминала, осврнуо на податке из ове области.

Према његовим речима, откривена су укупно 1.222 кривична дела са елементом корупције, што је за 19 одсто више у односу на исти период прошле године када је тај број износио 1.024.

У структури ових дела, како је предочио, најбројније су злоупотребе службеног положаја (448) и злоупотребе положаја одговорног лица (388), а затим следе 132 проневере, 108 примања и давања мита, 110 злоупотреба овлашћења у привреди, као и 23 кривична дела злоупотреба у вези са јавном набавком.

Такође, припадници МУП-а открили су 4.550 кривичних дела привредног криминала, односно приближно 20 одсто више у односу на исти период 2014. године, када је било откривено 3.656 таквих дела.

Он је напоменуо да је пријављено укупно 2.849 лица, док је прошле године тај број износио 2.402.

Поднето је укупно 2.325 кривичних пријава, а извршењем кривичних дела привредног криминала проузрокована је штета од приближно 43,5 милијарди динара, док износ стечене имовинске користи износи више од 19,3 милијарди динара, подсетио је министар.

Радећи на сузбијању организованог финансијског криминала, припадници МУП-а открили су три организоване криминалне групе, док су у области организованог високотехнолошког криминала открили организовану криминалну групу која се бавила рачунарским преварама.

Стефановић је, похваливши рад полиције у области рада на сузбијању шверца цигарета, дувана и резаног дувана, рекао да су заплене кријумчарених цигарета веће за 68 одсто у односу на исти период прошле године.

Пронађено је и одузето 10.500 боксева разних цигарета, међу којима око половина без акцизних маркица, док је 2.100 боксева било са страним акцизним маркицама, и то на граници према Румунији (3.828 боксева), према Хрватској (2.480) и Македонији (2.322), саопштио је он.

Истовремено, министар је подсетио на то да се у склопу укупних активности које МУП предузима у циљу превенције кријумчарења оружја и тероризма, издваја акција на граничном прелазу Батровци, на излазу из земље.

Том приликом су, како је појаснио, код немачког држављанина пронађена 1.002 електрична детонатора за експлозив, док су на прелазу Келебија реализоване две заплене кријумчареног оружја, са укупно 15 пиштоља.

Говорећи о сузбијању осталих облика криминала, Стефановић је изнео податке да је изршено укупно 43.597 кривичних дела општег криминала, што је за 4,5 одсто мање у односу на исти период прошле године.

Проценат расветљавања кривичних дела повећан је за четири одсто, јер је расветљено 48,06 одсто кривичних дела у односу на 44,2 одсто у истом периоду прошле године.

Поред тога, у Извештају се наводи да је откривено укупно 49.103 кривичних дела, што је за 2,4 одсто мање у односу на исти период прошле године, поднете су кривичне пријаве против 25.146 лица, а ухапшено је и задржано 2.223 лица.

Када је реч о кривичним делима против живота и тела, напомиње се да је расветљено 87,5 одсто убистава, 80 одсто тешких убистава, 85,7 одсто тешких убистава у покушају, као и 93,75 одсто убистава у покушају.

У Извештају се подсећа на случај породичног убиства у мају ове године, у коме је непосредно након свадбеног весеља страдало шест особа на подручју општине Кањижа.

Након ове трагедије, због утврђених неправилности у раду, смењени су начелници полицијских станица Сента и Кањижа и против њих је покренут дисциплински поступак.

Од јануара до јуна ове године, евидентирано је и расветљено седам кривичних дела отмице, док је у истом периоду прошле године било шест таквих дела.

Када је у питању стање безбедности саобраћаја, оно је повољније. Евидентирано је укупно 15.459 саобраћајних незгода, што је за шест одсто мање у односу на поменути период прошле године, када их је било 16.495.

У извештајном периоду регистровано је смањење броја саобраћајних незгода са настрадалим лицима, при чему су најугроженији возачи путничких возила који чине приближно 35 одсто од укупног броја погинулих лица.

У првој половини текуће године, живот су изгубила 84 возача путничких возила, што је за 25 одсто више у односу на исти период претходне године, када је на овај начин настрадало 67 лица.

Такође, у Извештају се наводи да је смањен број настрадале деце у саобраћајним незгодама, док је за 12 одсто мање и повређене деце, будући да је прошле године тај број износио 694, а ове године 608.

Деца најчешће страдају у насељима, и то на улици, а према категорији учесника у саобраћају највише деце страда као путници 311, пешаци 217 и возачи бицикла 79.

У том контексту, Стефановић је упутио позив свим институцијама, али и родитељима да се активно укључе у акције заштите деце у саобраћају, посебно у зони школа.

Насељена места, односно улице, раскрснице и транзитни путни правци који пролазе кроз њих, локације су са повећаним ризиком од настанка саобраћајних удеса, подвукао је министар.

Он је изнео податак да се 12.388 саобраћајних незгода или више од 80 одсто од укупног броја незгода догодило на овим локацијама.

Управа саобраћајне полиције, као носилац и координатор, организовала је акцију “Срећан пут 2015“, која ће трајати од 15. јуна до 15. септембра, а која је усмерена на пружање већег степена бриге и заштите страних држављана који су у транзиту кроз Србију, подсетио је министар.

Према његовим речима, спроведено је девет централних акција појачане контроле саобраћаја, а од укупног броја од 464.361 откривеног прекршаја из области безбедности саобраћаја, у контроли је регистровано 452.885, док је 11.476 евидентирано услед настанка саобраћајних незгода.

У прошлој години, како је подсетио, откривено је 297.982 прекршаја из области безбедности саобраћаја, у контроли је откривено 285.489, док је 12.493 евидентирано услед настанка саобраћајних незгода.

Он је истовремено нагласио да ће саобраћајна полиција наставити да контролише луксузна возила.

У извештају се, такође, констатује да је на територији Србије, у првом полугодишту 2015. године, очуван јавни ред и поред бројних манифестација и протестних окупљања грађана, на којима су полицијски службеници извршили укупно 51.641 обезбеђење.

Појачане су мере обезбеђења објеката државних органа, дипломатско-конзуларних представништава, међународних организација, привредних, верских и других објеката од значаја за Србију, као и објеката у којима се одржавају манифестације на којима се окупља већи број лица.

Проблем насиља на спортским приредбама и у овом периоду је био присутан, што показује податак да је до озбиљнијих инцидената на спортским догађајима дошло у 32 случаја, у којима је повређено 90 лица.

Против 207 изгредника поднете су кривичне пријаве због 112 извршених кривичних дела, а поднети су и одговарајући захтеви за покретање прекршајног поступка.

Највише инцидената евидентирано је на 148. дербију између Црвене звезде и Партизана. Услед неспортског и хулиганског понашања, лаке телесне повреде задобило је 50 припадника Жандармерије и један припадник ИЈП ПУ у Краљеву.

У складу са тим, настављено је са активностима везаним за учешће у Радној групи МУП за имплементацију активности дефинисаних Акционим планом Националне стратегије за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама за период од 2013. до 2018. године.

Планиране су, праћене и координиране мере обезбеђења, а вршена је и размена информација у оквиру међународне полицијске сарадње.

Полицијски службеници су појачано пратили стање безбедности у школама и њиховом непосредном окружењу. У самим објектима школа извршено је приближно 70 одсто кривичних дела и више од 60 одсто прекршаја.

Повећање свих безбедносних догађаја у школама резултат је различитих механизама превенције које полиција спроводи са локалном заједницом, а које се, пре свега, односе на пријављивање свих девијантних понашања у тој области.

Полицијски службеници су појачали превентивно деловање у школама.

У посматраном периоду 2015. године, на подручју Копнене зоне безбедности и општина југа Србије није било терористичких напада, потврдио је Стефановић.

Он је додао да у циљу одржавања повољног безбедносног стања, јединице Жандармерије свакодневно предузимају мере дубинског покривања терена патролама и заседама и примењују друге оперативно-тактичке радње.

Министар је навео да је евидентирано 28 случаја отварања рафалне/јединачне ватре, и то 26 са подручја АП Косово и Метохија и два са подручја општине Прешево, док је у два случаја дошло до повреде Копнене зоне безбедности.

Случајеви бесправне сече шума су константно присутни на подручју Копнене зоне безбедности, и то посебно на подручју општине Куршумлија, констатовао је министар и додао да се стање безбедности на подручју Космета може оценити као релативно мирно, стабилно, али и непредвидиво.

Према подацима Штаба за АП Косово и Метохија, од јануара до јуна 2015. године, на подручју Покрајине, у односу на исти период 2014. године, евидентиран је већи број случајева испољавања различитих облика етничког насиља према Србима и осталом неалбанском становништву.

Говорећи о заштити и спасавању у ванредним ситуацијама, министар је навео да су, од јануара до јуна 2015. године, ватрогасно-спасилачке јединице обавиле 12.869 интервенција у различитим догађајима, од чега највише у пожарима и експлозијама 9.403 или 73,1 одсто.

Он је навео и да је број интервенција у пожарима и експлозијама у односу на исти прошлогодишњи период за 2,3 одсто мањи, будући да је смањен са 9.620 на 9.403, при чему је највећи број интервенција у пожарима и експлозијама обављен на отвореном простору, и то 45,9 одсто.

Такође, повећан је број погинулих лица у пожарима и експлозијама са 35 на 60, а број повређених лица са 175 на 195, укључујући и припаднике ватрогасно-спасилачких јединица.

Број повређених ватрогасаца-спасилаца у овим интервенцијама смањен је са 20 на седам, нагласио је министар.

Он је подсетио на то да је Сектор за ванредне ситуације добио веома вредну донацију Руске Федерације у виду ватрогасно-спасилачке технике, и то седам ватрогасних возила, три оперативно-спасилачка возила и два роботехничка ватрогасна комплекса са даљинским управљањем, који ће бити расподељени у више градова.

Представници Министарства наставили су и са низом активности на пољу евроинтеграција. Трећи нацрт Акционог плана за Поглавље 24, са допуном, достављен је Европској комисији на мишљење, након чијег се одобрења и сагласности стичу услови за отварање Поглавља 24, објаснио је Стефановић.

У вези с тим, он је подсетио на то да су одржани многобројни састанци са званичницима и делегацијама ЕУ, директором за западни Балкан Генералног директората за политику суседства и преговоре о проширењу, амбасадором ЕУ у Београду, комесаром ЕУ за суседску политику и политику проширења, комесаром ЕУ за хуманитарну помоћ и другима.

Истовремено, министар је скренуо пажњу и на многобројне значајне споразуме и меморандуме који су потписани између МУП-а Србије, министарстава и дирекција полиција Финске, Аустрије, Мађарске, Шведске, Црне Горе, Хрватске и Македоније.

Према његовим речима, једна од значајнијих активности МУП-а, од јануара до јуна 2015. године, односила се на успостављање и интензивирање свих облика међународне полицијске сарадње са земљама у региону, али и на ширем европском простору.

Он је напоменуо да се у овом периоду састао са члановима парламентарне групе Немачка–југоисточна Европа, и са министрима унутрашњих послова Аустрије и Мађарске, представницима различитих државних структура САД и представницима Федералног истражног бироа (ФБИ), државним секретаром за азил и миграције Белгије, министром унутрашњих послова Бугарске, а одржани су и бројни састанци са амбасадорима у нашој земљи.

Министар је поручио да је наша земља потпуно посвећена решавању проблема илегалних миграција, и поред тога што још није чланица ЕУ, и додао да су многи састанци управо имали за циљ заједничко решавање ових проблема са земљама ЕУ.

У Извештају је наглашено да је једна од значајних међународних активности у извештајном периоду била и конференција министара спољних и унутрашњих послова ЕУ (Аустрије, Италије, Словеније и Хрватске), као и министара спољних и унутрашњих послова западног Балкана „Заједничка борба против џихадизма“, којој је присуствовао Стефановић.

Израда процене претње од тешких кривичних дела и организованог криминала по СОЦТА методологији једна је од најзначајнијих препорука ЕК Србији у Поглављу 24, и самим тим израда ове врсте стратешког документа представља и приоритет за МУП.

Министарство је, у складу са новим захтевима на путу приступања Србије ЕУ, предузело свеобухватне активности које се односе на нормативно уређење МУП-а, како целине, тако и појединих сегмената области унутрашњих послова, у складу са радом на усклађивању домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ.

Предузете активности односе се на израду нових и доношење измена и допуна важећих законских и подзаконских аката, а значајан сегмент нормативних активности МУП-а окренут је доношењу новог закона о полицији и закона о евиденцијама и обради података.

Кључни елементи новог концепта рада полиције подразумевају интензивнију сарадњу са заједницом и унапређење безбедности грађана, као и измену организационе структуре МУП-а.

Такође, предложене су и измене у области контроле рада и законитости у Министарству унутрашњих послова, а једна од важних новина јесте и систем каријерног напредовања.

У Извештају се наводи да је број кривичних дела над полицијским службеницима приликом обављања службене дужности повећан за 15 одсто, односно са 677 на 770, а ова дела је извршило 825 лица, и то највише на подручју ПУ за град Београд (152 или 20 одсто).

На понашање и рад полицијских службеника грађани су поднели 1.074 представки, од којих су за 44 утврђени пропусти у раду, а за преостале су провере у току.

Против 205 полицијских службеника поднете су кривичне пријаве због 205 кривичних дела.

Захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 117 полицијских службеника због 96 прекршаја из области безбедности саобраћаја и 22 из области јавног реда.

Против полицијских службеника покренут је дисциплински поступак због 701 тешке и 358 лаких повреда службене дужности.

Такође, реализована је обука 10. класе комуналне полиције са 56 полазника, од којих је 15 жена, која је започела у децембру 2014. године.

Обука 12. класе основне полицијске обуке започела је 6. јуна са 287 полазника, од којих је 78 жена, која ће се реализовати до 8. јуна 2016. године. Поред тога, у току је селекција кандидата за полазнике 13, 14. и 15. класе.

Припремљен је и сет измена и допуна Закона о ванредним ситуацијама, усвојен Закон о оружју и муницији, који је усклађен са директивама ЕУ, а пооштрени су услови за поседовање оружја.

Поред услова који су постојали раније, предвиђена су и два нова услова, а то су здравствена способност, која је раније постојала као могућност и то само приликом набављања оружја, као и оправдани разлог за поседовање оружја, што је новина у закону.

Тренутно се интензивно припремају подзаконска акта у складу са овим законом, док је припремљен и Правилник за такозвани „Тамарин закон“.

Када је реч о поштовању људских права, Извештај је представио и податке да је на територији Србије очувано стабилно стање међунационалних и међуконфесионалних односа, али да је број инцидената у односу на исти период 2014. године повећан са 15 на 67.

То је приметно због знатног повећања исписивања графита (са осам на 24), вербалних сукоба (са 10 на 15) и оштећења објеката у власништву лица албанске и турске националности и Горанаца (са једног на 16), шест физичких напада (пет је расветљено) на штету лица ромске и по један на штету лица румунске и албанске националности.

У складу са тим, у Извештају се подсећа на то да је реализован низ пројеката у вези с поштовањем и заштитом људских права, од којих је међу значајнијима „Инклузија Ромкиња и Рома у сектор безбедности Републике Србије“.

Поменути пројекат је реализовала Полицијска асоцијација „Европски полицајци ромске националности“, уз финансијску подршку Канцеларије за људска и мањинска права.

Током извештајног периода грађанима је уручено 676.987 биометријских личних карти, издато је 202.377 путних исправа, донето је 6.515 решења о пријему и упису у држављанство за 8.701 лице, издато је 172.959 возачких и 329.036 саобраћајних дозвола.

На територији Србије, одузето је по разним основама 6.008 комада оружја, а током посматраног периода спроведена је законска легализација оружја.

Иначе, током тромесечне легализације, грађани Србије су укупно предали 2.138 комада оружја, 160.434 комада муниције, 979 комада бомби и 128 експлозивних средстава.

У исто време, регистровано је 1.326 комада оружја. Такође, грађани су поднели 4.300 захтева за регистрацију оружја, највише за ловачко оружје - 2.528, пиштоље и револвере - 909.

Сагласно одредбама Споразума о реадмисији од иностраних органа примљено је 5.546 замолница.

Враћено је 1.166 држављана Србије који нелегално бораве на територији других земаља, а за које је дата сагласност за враћање.

Када је реч о држављанима трећих држава, укупно су примљена 5.092 захтева, док је у истом периоду прошле године било 1.260 таквих захтева, након чега је дата сагласност за преузимање 4.617 лица.

Међу овим лицима, највише је држављана афроазијског комплекса, и то 2.124 држављана Сирије, 1.148 Авганистана и 350 Ирака, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.