П:
О:
Читај ми
Позитивни помаци на плану образовања Рома у Србији
Београд,
22. јун 2015.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић изјавила је данас да се мере образовне политике усмерене на повећање обухвата, смањење осипања и одсуства и повећање школског успеха ромских ученика успешно спроводе у школама у Србији.
Пауновић, која је у Народној скупштини Србије говорила у оквиру Дунавске парламентарне конференције на тему образовања Рома у Србији, истакла је да су те мере довеле до првих ефеката, односно да је дошло до значајнијег повећања обухвата у основном школском образовању код деце из ромске заједнице.
Према њеним речима, у школској 2014/2015. години применом мера афирмативне акције на факултете и високе школе уписано је 287 кандидата ромске националности, а у средње школе 402 ученика ромске националности.
Од школске 2003/2004. године до сада, како је саопштила, укупно је уписано 1.632 студента и 2.694 средњошколца, а установљен је и систем праћења редовности похађања наставе и постигнућа ученика.
Пауновић је навела да су успостављени критеријуми за доделу стипендија ромским средњошколцима и да је обезбеђено укупно 525 стипендија из Програма превенције напуштања школовања, у оквиру ИПА 2012 пројекта “Овде смо заједно–Европска подршка за инклузију Рома“.
Такође, како је потврдила, обезбеђена су средства и за наредну школску годину за још 500 ученика.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права указала је на то да је увођење педагошких асистената показало несумљиво позитиван утицај на образовна постигнућа ромских ученика, редовност похађања наставе, повећање броја ученика у ваннаставним активностима, као и на унапређење сарадње са родитељима ученика.
Према њеним речима, у циљу даљег јачања капацитета педагошких асистената, пројекат је пружио техничку помоћ ресорном министарству у спровођењу обука за асистенте, тако да је 175 педагошких асистента завршило акредитоване модуле обука у 2014. години.
Они ће до краја школске 2014/2015. године добити сертификате на Универзитету у Крагујевцу, Центру за доживотно учење, при чему су радна места педагошких асистената систематизована, указала је Пауновић.
Она је навела да је у циљу реализације превентивних програма, чија је идеја спречавање напуштања школовања ромске деце, успостављен менторски систем кроз опис посла ментора, статус ментора у средњим школама и промене у кључним областима квалитета рада школа, које се односе на подршку ученицима и постигнућа ученика, наставу и учење, као и на сарадњу школе са локалном заједницом.
Пауновић је напоменула да формирани мобилни тимови у 20 општина/градова на територији Републике Србије пружају велики допринос у успостављању интерсекторске сарадње на локалном нивоу у циљу пружања подршке припадницима ромске националне мањине у остваривању својих права.
Уз њихову помоћ, како је истакла, у предшколске установе је за годину дана укључено 509 ромске деце.
Према њеним речима, започета је и израда нове Стратегије за инклузију Рома, а Полазне основе већ су припремљене и усвојене на Савету за унапређивање положаја Рома и спровођење Декаде инклузије Рома, који има активну улогу у питањима која се односе на побољшање положаја Рома.
Ромска заједница је у пуној мери укључена у процес израде овог документа, формиране су међуминистарска и експертска радна група, а на челу радне групе за израду нове Стратегије је председник Националног савета ромске националне мањине, указала је Пауновић.
Тродневна Дунавска парламентарна конференција почела је 20. јуна радном посетом Ђердапској клисури, Смедереву, а домаћин делегацијама из 14 подунавских земаља (СР Немачка, Аустрија, Словачка, Чешка Република, Мађарска, Бугарска, Румунија, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Украјина и Молдавија) које су учествовале у изради Стратегије за Подунавље је председник Народне скупштине Србије Маја Гојковић.
Стратегија за Подунавље базира се на четири основна тематска стуба: повезаност и комуникације - саобраћај, пловидба, пратећа инфраструктура и енергетика; заштита животне средине, превенција ризика (пре свега заштита од поплава) и одрживо коришћење природних ресурса; социо-економски и институционални развој и јачање регионалне сарадње.
Стратегија дефинише 11 приоритетних области у оквиру којих ће се реализовати пројекти, а Република Србија је добила улогу координатора за две приоритетне области.
То су Инфраструктура: железнички, друмски и ваздушни саобраћај (заједно са Словенијом) и Наука и економија знања (заједно са Словачком), наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.
Према њеним речима, у школској 2014/2015. години применом мера афирмативне акције на факултете и високе школе уписано је 287 кандидата ромске националности, а у средње школе 402 ученика ромске националности.
Од школске 2003/2004. године до сада, како је саопштила, укупно је уписано 1.632 студента и 2.694 средњошколца, а установљен је и систем праћења редовности похађања наставе и постигнућа ученика.
Пауновић је навела да су успостављени критеријуми за доделу стипендија ромским средњошколцима и да је обезбеђено укупно 525 стипендија из Програма превенције напуштања школовања, у оквиру ИПА 2012 пројекта “Овде смо заједно–Европска подршка за инклузију Рома“.
Такође, како је потврдила, обезбеђена су средства и за наредну школску годину за још 500 ученика.
Директор Канцеларије за људска и мањинска права указала је на то да је увођење педагошких асистената показало несумљиво позитиван утицај на образовна постигнућа ромских ученика, редовност похађања наставе, повећање броја ученика у ваннаставним активностима, као и на унапређење сарадње са родитељима ученика.
Према њеним речима, у циљу даљег јачања капацитета педагошких асистената, пројекат је пружио техничку помоћ ресорном министарству у спровођењу обука за асистенте, тако да је 175 педагошких асистента завршило акредитоване модуле обука у 2014. години.
Они ће до краја школске 2014/2015. године добити сертификате на Универзитету у Крагујевцу, Центру за доживотно учење, при чему су радна места педагошких асистената систематизована, указала је Пауновић.
Она је навела да је у циљу реализације превентивних програма, чија је идеја спречавање напуштања школовања ромске деце, успостављен менторски систем кроз опис посла ментора, статус ментора у средњим школама и промене у кључним областима квалитета рада школа, које се односе на подршку ученицима и постигнућа ученика, наставу и учење, као и на сарадњу школе са локалном заједницом.
Пауновић је напоменула да формирани мобилни тимови у 20 општина/градова на територији Републике Србије пружају велики допринос у успостављању интерсекторске сарадње на локалном нивоу у циљу пружања подршке припадницима ромске националне мањине у остваривању својих права.
Уз њихову помоћ, како је истакла, у предшколске установе је за годину дана укључено 509 ромске деце.
Према њеним речима, започета је и израда нове Стратегије за инклузију Рома, а Полазне основе већ су припремљене и усвојене на Савету за унапређивање положаја Рома и спровођење Декаде инклузије Рома, који има активну улогу у питањима која се односе на побољшање положаја Рома.
Ромска заједница је у пуној мери укључена у процес израде овог документа, формиране су међуминистарска и експертска радна група, а на челу радне групе за израду нове Стратегије је председник Националног савета ромске националне мањине, указала је Пауновић.
Тродневна Дунавска парламентарна конференција почела је 20. јуна радном посетом Ђердапској клисури, Смедереву, а домаћин делегацијама из 14 подунавских земаља (СР Немачка, Аустрија, Словачка, Чешка Република, Мађарска, Бугарска, Румунија, Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Украјина и Молдавија) које су учествовале у изради Стратегије за Подунавље је председник Народне скупштине Србије Маја Гојковић.
Стратегија за Подунавље базира се на четири основна тематска стуба: повезаност и комуникације - саобраћај, пловидба, пратећа инфраструктура и енергетика; заштита животне средине, превенција ризика (пре свега заштита од поплава) и одрживо коришћење природних ресурса; социо-економски и институционални развој и јачање регионалне сарадње.
Стратегија дефинише 11 приоритетних области у оквиру којих ће се реализовати пројекти, а Република Србија је добила улогу координатора за две приоритетне области.
То су Инфраструктура: железнички, друмски и ваздушни саобраћај (заједно са Словенијом) и Наука и економија знања (заједно са Словачком), наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшене две особе због тешког убиства
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшен припадник „врачарског кланаˮ због насилничког понашања
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшена једна особа за којом је расписано више потерница
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшена једна особа због угрожавања сигурности
-
Београд, 3. јул 2026.Школама упућен допис о дистрибуцији школских пакета и спортске...
-
Београд, 3. јул 2026.Полиција поступала у складу са законом по пријави Војислава...
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшен осумњичени за ратни злочин над српским цивилима у...
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшене три особе због еколошког криминала
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшена једна особа у Београду због покушаја изнуде
-
Београд, 2. јул 2026.Влада утврдила квоте за бруцоше који ће се финансирати из буџета