П:
О:
Читај ми
Затварање свих колективних центара до краја наредне године
Београд,
19. јун 2015.
Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије саопштио је данас да наша земља ове године дочекује Светски дан избеглица као једна од пет земаља у свету са продуженом избегличком ситуацијом.
Од 618.000 људи (266.000 из БиХ и 330.000 из Хрватске), који су током ратова 1991-1995. године добили заштиту признавањем избегличког статуса у Србији, 35.295 њих још се налази у статусу избеглице.
Број оних који су и даље у стању егзистенцијалне потребе је много већи, а сличну судбину дели и више од 203.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су се раселила на подручју Косова и Метохије.
Србија је своју хуманост и поштовање међународних конвенција и стандарда у области људских права показала и према нешто више од 22.000 тражилаца азила, који су током првих шест месеци 2015. године, бар на кратко, уточиште потражили у нашој земљи.
И поред енормних напора и интензивне подршке међународне заједнице, избегличко питање на овим просторима још није затворено.
Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и у динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.
У периоду од 2008. до 2014. године 7.800 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 6.300 породица економски оснажено.
У прилог наведеном говоре и подаци о броју колективних центара. Наиме, од некадашњих 700 колективних центара са приближно 65.000 људи, у Србији постоји још 18 колективних центара (осам колективних центара се налази на територији Космета) у којима борави 1.116 избеглих и интерно расељених лица.
Захваљујући средствима Европске уније и буџета Србије, сви колективни центри биће затворени до краја наредне године, а њихови станари ће добити одговарајућа решења.
Наду у боље сутра избеглим лицима додатно улива Регионални стамбени програм Републике Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, који ће у наредне три године обезбедити око 6.500 стамбених решења у региону.
Од тога ће 4.153 породице у Србији добити стан, монтажну кућу, пакет грађевинског материјала или сеоско домаћинство са окућницом, спровођењем до сада одобрених потпројеката.
Постојећа ситуација била би повољнија да су земље порекла, а првенствено Република Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања која свакодневно погађају популацију избеглица.
Током нешто више од 20 година, свега 144.000 избеглица вратило се у земље свог порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску).
Неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао велики камен спотицања у региону.
Упркос бројним помацима оствареним кроз процес регионалне сарадње, и даље су актуелна нерешена питања доспелих, а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, 40.000 одузетих станарских права, као и изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и приближно 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта.
Оно што је посебно забрињавајуће јесте изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.
Упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељена лица са Косова и Метохије такође се суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта.
Повратак на Космет остварило је мање од пет одсто од укупне популације интерно расељених. Главне препреке одрживом повратку представљају безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасаног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање поврата имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине, недовољно фондова за реконструкцију или изградњу кућа повратницима, отежани приступ јавним службама и могућност употребе свог језика, одсуство економских могућности које би подржале повратак, као и компликоване процедуре повратка.
Република Србија, као земља транзита, бележи из године у годину и повећан прилив тражилаца азила из ратом захваћених земаља Азије и Африке.
Ове године бројеви су виши него било када раније за наше прилике, па је до краја маја чак 22.182 лица затражило азил у Републици Србији. Од овог броја, смештај у центрима за азил затражило је свега 5.770 људи. Република Србија у овом тренутку интензивно ради на унапређењу система азила и његовом усклађивању са стандардима и законодавством Европске уније.
Комесаријат за избеглице и миграције исказао је захвалност међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса.
Нагласак је на приоритетности наставка активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње, наводи се у саопштењу и истиче да је Република Србија потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану.
Број оних који су и даље у стању егзистенцијалне потребе је много већи, а сличну судбину дели и више од 203.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије, као и 18.000 лица која су се раселила на подручју Косова и Метохије.
Србија је своју хуманост и поштовање међународних конвенција и стандарда у области људских права показала и према нешто више од 22.000 тражилаца азила, који су током првих шест месеци 2015. године, бар на кратко, уточиште потражили у нашој земљи.
И поред енормних напора и интензивне подршке међународне заједнице, избегличко питање на овим просторима још није затворено.
Остварени су велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања ове популације и у динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.
У периоду од 2008. до 2014. године 7.800 породица је добило адекватно стамбено решење, док је 6.300 породица економски оснажено.
У прилог наведеном говоре и подаци о броју колективних центара. Наиме, од некадашњих 700 колективних центара са приближно 65.000 људи, у Србији постоји још 18 колективних центара (осам колективних центара се налази на територији Космета) у којима борави 1.116 избеглих и интерно расељених лица.
Захваљујући средствима Европске уније и буџета Србије, сви колективни центри биће затворени до краја наредне године, а њихови станари ће добити одговарајућа решења.
Наду у боље сутра избеглим лицима додатно улива Регионални стамбени програм Републике Србије, Хрватске, Црне Горе и Босне и Херцеговине, који ће у наредне три године обезбедити око 6.500 стамбених решења у региону.
Од тога ће 4.153 породице у Србији добити стан, монтажну кућу, пакет грађевинског материјала или сеоско домаћинство са окућницом, спровођењем до сада одобрених потпројеката.
Постојећа ситуација била би повољнија да су земље порекла, а првенствено Република Хрватска, показале више воље за решавање бројних отворених питања која свакодневно погађају популацију избеглица.
Током нешто више од 20 година, свега 144.000 избеглица вратило се у земље свог порекла (75.000 у БиХ и 69.000 у Хрватску).
Неадекватан приступ правима избеглих лица из Хрватске у њиховим матичним земљама свих ових година је представљао велики камен спотицања у региону.
Упркос бројним помацима оствареним кроз процес регионалне сарадње, и даље су актуелна нерешена питања доспелих, а неисплаћених пензија, динарске и девизне штедње, 40.000 одузетих станарских права, као и изостанак обнове више од 10.000 срушених српских кућа у подручјима где није било ратних дејстава и приближно 8.000 кућа на подручјима захваћеним ратом, као и поврата одузетог пољопривредног земљишта.
Оно што је посебно забрињавајуће јесте изостанак адекватног одговора надлежних институција Републике Хрватске на пораст броја инцидената заснованих на националној основи и проистеклих из говора мржње, као и одсуство заштите српског језика и писма.
Упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељена лица са Косова и Метохије такође се суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта.
Повратак на Космет остварило је мање од пет одсто од укупне популације интерно расељених. Главне препреке одрживом повратку представљају безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасаног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање поврата имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине, недовољно фондова за реконструкцију или изградњу кућа повратницима, отежани приступ јавним службама и могућност употребе свог језика, одсуство економских могућности које би подржале повратак, као и компликоване процедуре повратка.
Република Србија, као земља транзита, бележи из године у годину и повећан прилив тражилаца азила из ратом захваћених земаља Азије и Африке.
Ове године бројеви су виши него било када раније за наше прилике, па је до краја маја чак 22.182 лица затражило азил у Републици Србији. Од овог броја, смештај у центрима за азил затражило је свега 5.770 људи. Република Србија у овом тренутку интензивно ради на унапређењу система азила и његовом усклађивању са стандардима и законодавством Европске уније.
Комесаријат за избеглице и миграције исказао је захвалност међународним организацијама и свим донаторима на указаној подршци и уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације, као и на напорима у борби за успостављање механизама за свеобухватно и праведно решавање преосталих отворених питања регионалног процеса.
Нагласак је на приоритетности наставка активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији и решавању преосталих питања отворених у оквиру процеса регионалне сарадње, наводи се у саопштењу и истиче да је Република Србија потпуно посвећена испуњавању својих обавеза и јачању страбилности и мира на Балкану.
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшене две особе због тешког убиства
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшен припадник „врачарског кланаˮ због насилничког понашања
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшена једна особа за којом је расписано више потерница
-
Београд, 4. јул 2026.Ухапшена једна особа због угрожавања сигурности
-
Београд, 3. јул 2026.Школама упућен допис о дистрибуцији школских пакета и спортске...
-
Београд, 3. јул 2026.Полиција поступала у складу са законом по пријави Војислава...
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшен осумњичени за ратни злочин над српским цивилима у...
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшене три особе због еколошког криминала
-
Београд, 3. јул 2026.Ухапшена једна особа у Београду због покушаја изнуде
-
Београд, 2. јул 2026.Влада утврдила квоте за бруцоше који ће се финансирати из буџета