П:
О:
Читај ми
Могућности за ефикасније коришћење биомасе у енергетске сврхе
Београд,
24. март 2015.
Државни секретар Министарства пољопривреде и заштите животне средине Владе Републике Србије Стана Божовић подсетила је данас на то да ресорно министарство и Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ) већ неколико година веома успешно сарађују на реализацији пројеката од заједничког интереса.
Божовић је на јавном слушању на тему „Могућности за ефикасније коришћење биомасе у енергетске сврхе у Републици Србији“ истакла да је досадашња финансијска и стручна подршка ове организације за Србију од непроцењивог значаја.
Она је посебно указала на значај пројекта који има за циљ успостављање одрживог тржишта енергије произведене из биомасе у Србији, и изразила очекивање да ће ова сарадња бити настављена и убудуће.
Према њеним речима, могућности за коришћење биомасе у енергетске сврхе значајна је са више аспеката.
Неизвесност и несигурност у снабдевању енергијом, ефекти загађења животне средине, као и застрашујуће последице климатских промена са којима се суочавамо последњих година указују на то да морамо размишљати о алтернативним изворима енергије, навела је Божовић.
У складу са тим, како је додала, сектори пољопривреде и животне средине представљају кључне сегменте у којима ће се осетити ефекти реструктурирања енергетског сектора и прелазак са необновљивих на обновљиве енергетске изворе.
Она је објаснила да са једне стране, пољопривреда и шумарство треба да обезбеде биомасу као обновљив извор енергије, док ће у области животне средине бити видљиви позитивни ефекти примене овог инструмента.
Божовић се осврнула и на прихваћене обавезе у процесу придруживања ЕУ о обавезујућем уделу од 27 одсто обновљивих извора енергије у финалној потрошњи енергије, уз напомену да коришћење биомасе представља највећи потенцијал у циљу достизања тог обавезујућег удела.
Потенцијал од више од 3,3 милиона тона еквивалената нафте у шумској и пољопривредној биомаси, коришћење биоразградиве фракције из комуналног отпада, као и употреба отпада животињског порекла, представљају добру основу за остварење обавезујућег циља, истакла је државни секретар.
Такође, како је додала, поменутом циљу може допринети и коришћење више од 100.000 хектара маргиналног земљишта, на којем би се производила биомаса за енергетске сврхе.
Кључни ефекти у коришћењу биомасе који се могу очекивати су супституција фосилних извора енергије, смањење емисије из сектора енергетике и саобраћаја у животну средину, ублажавање климатских промена, смањење загађења вода, ефикасно управљање отпадним токовима, одрживо управљање природним ресурсима, јачање пољопривредног и шумарског сектора и рурални развој, навела је она.
Према њеној оцени, примена биомасе као енергетског ресурса може имати позитивне ефекте само ако је заснована на концепту одрживости.
Божовић је објаснила да то значи да је потребно спречити такмичење између производње хране и производње енергије из биомасе, рационално користити биомасу на основу индикатора одрживости и очувати квалитет земљишта, као и органски садржај у производњи биомасе.
Коришћење енергије из биомасе на принципима одрживости представља континуирани процес који захтева организован и систематски приступ свих актера на националном, регионалном и локалном нивоу, закључила је она.
Она је посебно указала на значај пројекта који има за циљ успостављање одрживог тржишта енергије произведене из биомасе у Србији, и изразила очекивање да ће ова сарадња бити настављена и убудуће.
Према њеним речима, могућности за коришћење биомасе у енергетске сврхе значајна је са више аспеката.
Неизвесност и несигурност у снабдевању енергијом, ефекти загађења животне средине, као и застрашујуће последице климатских промена са којима се суочавамо последњих година указују на то да морамо размишљати о алтернативним изворима енергије, навела је Божовић.
У складу са тим, како је додала, сектори пољопривреде и животне средине представљају кључне сегменте у којима ће се осетити ефекти реструктурирања енергетског сектора и прелазак са необновљивих на обновљиве енергетске изворе.
Она је објаснила да са једне стране, пољопривреда и шумарство треба да обезбеде биомасу као обновљив извор енергије, док ће у области животне средине бити видљиви позитивни ефекти примене овог инструмента.
Божовић се осврнула и на прихваћене обавезе у процесу придруживања ЕУ о обавезујућем уделу од 27 одсто обновљивих извора енергије у финалној потрошњи енергије, уз напомену да коришћење биомасе представља највећи потенцијал у циљу достизања тог обавезујућег удела.
Потенцијал од више од 3,3 милиона тона еквивалената нафте у шумској и пољопривредној биомаси, коришћење биоразградиве фракције из комуналног отпада, као и употреба отпада животињског порекла, представљају добру основу за остварење обавезујућег циља, истакла је државни секретар.
Такође, како је додала, поменутом циљу може допринети и коришћење више од 100.000 хектара маргиналног земљишта, на којем би се производила биомаса за енергетске сврхе.
Кључни ефекти у коришћењу биомасе који се могу очекивати су супституција фосилних извора енергије, смањење емисије из сектора енергетике и саобраћаја у животну средину, ублажавање климатских промена, смањење загађења вода, ефикасно управљање отпадним токовима, одрживо управљање природним ресурсима, јачање пољопривредног и шумарског сектора и рурални развој, навела је она.
Према њеној оцени, примена биомасе као енергетског ресурса може имати позитивне ефекте само ако је заснована на концепту одрживости.
Божовић је објаснила да то значи да је потребно спречити такмичење између производње хране и производње енергије из биомасе, рационално користити биомасу на основу индикатора одрживости и очувати квалитет земљишта, као и органски садржај у производњи биомасе.
Коришћење енергије из биомасе на принципима одрживости представља континуирани процес који захтева организован и систематски приступ свих актера на националном, регионалном и локалном нивоу, закључила је она.
-
Београд, 4. јул 2026.Очување историјске истине о злочинима над српским народом...
-
Бeоград/ Брисел, 3. јул 2026.Београд опредељен за наставак конструктивног дијалога са...
-
Бeоград/Брисел, 3. јул 2026.Европске интеграције Србије гарант стабилности региона
-
Београд, 3. јул 2026.Наставак јачања сарадње Србије и Шпаније у области одбране
-
Шид, 3. јул 2026.Улагање у младе из дијаспоре и региона улагање у будућност Србије
-
Београд, 3. јул 2026.Обележен завршетак школовања 15. класе ВСБО и официра 69. класе ГШУ
-
Београд, 3. јул 2026.За програмске активности Савеза глувих и наглувих више од 20...
-
Београд, 3. јул 2026.Унапређење сарадње са Мароком у области пољопривреде
-
Београд, 3. јул 2026.Ускоро формирање научног координационог тела Србије и Републике...
-
Београд, 3. јул 2026.Бериша честитао Дан оснивања Националног савета албанске...